BORIS STAREŠINA (ovaj velelepni blog zadužbina je Borisovog fana Tobića Tobića idola mladih)

M, DA...

 

 

Video sam boga. Ćutao je.

Bio je jako umoran i star.

Imao je ugasle oči koje je

odavno napustio žar.

 

Kosa mu je bila umašćena, seda,

čelo izborano, usne ispucale,

dlake u bradi bez ikakvog reda

na njegove grudi mlitavo su pale.

 

Leđa mu bila bolno pognuta,

ruke mršave, istaknutih vena,

koža mu je bila neprirodno žuta,

na uglovima usta skupila se pena.

 

Zar je to stvorenje, kome se mole,

koga poštuju i kojeg se boje,

zaista moćno da pomogne dole

onima koji u gomili stoje?

 

Video sam boga i sada sve znam,

put je do njega uzaludan bio,

ljudi su za njega sagradili hram

da bi se od njih što bolje skrio.

 

Grok, grok...

mmmmm, svezhi vepritji (tapsh tapsh tapsh)

inache, ovaj me matriks vazda izbacuje kao neulogovanog. simpatichno. trendovi se menjaju. pre mi brisalo i shifre i svashta, a sad me samo izloguje. glupost. taverna ostaje, i taverna radi.

Daj jedan buric

BORIS BORIS

 

 

 

KOŠMAR

 

 

Lisnate prolećne krošnje nebo su skrile.

Lišće u krošnjama imalo je crnu boju.

Sa tamnog neba krupne suze su se lile

na mladiće koji su pod drvećem stajali u stroju.

 

Stroj je bio mrtav, niko se nije makao,

čula se tužna melodija s klavira.

U daljini je neko neutešno plakao

i jecajem narušavao zvuk potpunog mira.

 

Nijedna usta ni reč nisu rekla,

dečaci su stajali pravo sred gustog oblaka dima,

imali su rane, krv je iz njih tekla,

oči su im otvorene bile, osuda se čitala u njima.

 

godina 1992. nastalo u birtiji sa kockastim stolnjacima i limenim pikslama, uz dva "shampion" piva, izmedju matematike i informatike...

a znači još odatle datira ono da vam recitujem...
pa logično, zajebana godina.

nema zajebanih godina. kashika ne postoji.

ima košmara

ali ima kašikara

jebeshga.

Odlična! To je najkraći komentar koji u ovom trenutku mogu da napišem.

 

 

 

OSAM SUNČEVIH RATNIKA

 

 

            Kao što je poznato odvajkada, na neki se košarkaški turnir vodi 12 igrača, teoretski svi budu zdravi i sposobni da igraju na konkretnom takmičenju. Dakle, prva petorka i sedmorica kao zamene, to je jasno svakom dobronamernom građaninu i čoveku. Pre svakog od tih takmičenja stvara se tenzija kako se moraju vratiti 's njim ili na njemu', te su onda svi pod tenzijom: igrači, trener i pučanstvo koje otvorenih čeljusti prati nadmetanja, i po potrebi pušta očnjake...

            Lepo je to tako teoretski, praksa pak kaže nešto malo drugačije: igra njih osam, smenjuju se, rotiraju se – u košarkaškom slengu, ostali bleje na klupi, srećni što su uopšte pozvani. Utrče na teren eventualno na plus trideset razlike, ili ako ključni igrači odu na klupu zbog pet ličnih. To je jasno. Dobro.

           

            Gledam nešto ovih noći nebo. Vidi se dobro, videlo se još bolje kad je bila nestala struja. Onda se dosetim i ovog našeg Sunčevog sistema. Pa se opet setim košarke. Rezultat? Ukratko ću.

 

            Sunce: selektor i trener, Bog i Batina, bljuje vatru, i po potrebi radijaciju, na igrače.

           

Merkur: mali i nabijen, trčkara oko trenera, ali nikakve vajde od njega iako bi trebalo da bude plej. Čini se kao izgubljen slučaj.

           

Venera: takođe bi trebalo da bude plej, veći i teži od saigrača Merkura, ali ima užasno sporo kretanje i sav je nekooperativan i nadrkan. Osim toga, vazda se kreće kontra od onoga što mu je trener rekao.

 

Zemlja: hteo bi da bude i plej i šuter i klasično krilo, non-stop priča nešto ostalim saigračima i pokušava da ih organizuje, ali ovi ga izgleda slabo jebavaju. Ni dva posto. Čitav tim ispašta zbog njegove nadobudnosti, a selektor ga već poprilično mrko gleda.

 

Mars: potencijal! I za pleja i za košgetera, ali ga trener za sada ne ubacuje u vatru, iako je mali multitalentovan.

 

Jupiter: klasični teški centar. Pouzdan, mada malo 'na svoju ruku', što mu se ne treba uzeti za zlo jer skupi većinu promašenih lopti i 'otpadaka' kojima publika gađa one bekovske primadone. Sav je istetoviran i olujan, te publika izbegava da se kači s njim.

 

Saturn: takođe centar. I on u reketu, i tu blizu reketa. Publika ga voli više od kolege saigrača Jupitera, pošto je uvek doteran i ima neke fazone, kao da ne igra košarku nego tenis. Kao dubl u tenisu, sa Jupiterom bi bili prvaci Mlečnog puta. Ovako, u timu su gde im je plej Zemlja... Jebiga...

 

 

Uran: pouzdani krilni igrač ledenog lica. Mnogo bolje sarađuje sa centrima nego s bekovima. Bekovi kao da ga i ne vide, a on se kreće tamo-vamo i sve vreme im ne misli ništa dobro. Deluje nakrivljeno, ali ne promašuje kad dobije loptu, koju nikako da dobije.

 

Neptun: pokretljivo krilo koje može da igra i kao bek šuter. Ponekad se ukopa u mestu i ni vajdice od njega, sve da ga neki od plejmejkera i vide. I on ima svoje obožavateljke, kao i njegovi saigrači Jupiter, Saturn i Uran. Zemlja ima intimnog obožavatelja Meseca.

 

Publika: podeljena između centara i bekova, s tim što gađaju bekove a mahom pogoci završavaju na centrima. Nepravda, što i sama publika, organizovana u Kajperov pojas, kaže. Oni su radikalna frakcija publike organizovane u Ortov oblak. Krila retko ko dira, jer krila blistaju kad je i sve ostalo kako treba.

 

Da rezimiramo. Prvu petorku činili bi Venera i Zemlja kao bekovi, Jupiter kao centar i Uran i Neptun kao krilni igrači. Na klupi, kao glavne rezerve, Saturn, Merkur i Mars.

E, pa se posle čudimo što smo i u košarci otišli u pičku lepu materinu...

 

 

 

           

 

Izuo si ga iz dubokih starki, svaka čast.

malo je poznato da je majkl dzhordan iz dubokih patika izuo marka jaritja, dok jaritj josh nije, greshkom, otisho u NBA. bila situacija, krilna pozicija, i sad dzhordan s krila kretje ka koshu, jaritj ga kao chuva, majkl sav usporen, i sa par onih svojih finti izuje ovog nasheg nesretjnika koji padne a patike ostanu.

zashto vishe ne objavljujem u ovom matriksu? eto, zato. opet sam probao i probatju josh jednom, onda vishe ne. bruka...

"... i pokušava da ih organizuje, ali ovi ga izgleda slabo jebavaju. Ni dva posto."
;)))

to sam bio ja, leklerk.

pa, nisi nam do detalja opisao neku svakidanašnju situaciju, nisi dahtao i patetisao, nisi nam ispričo vic s bradom, nisi se dotako gorućih tema, nisi nikog citiro, nikom se nisi ulizivo, nisi ostavio poučni link ili barem neki sajkostih iz dubine tvoje intime... ovako, deder, ne budi ti zapoveđeno, spusti mi ono bure kosmovače odozgor, da se ne smandrljam s ove hoklice nadozdol, pa da viš kako ću da ti iznalupam 200 komentara...

e, to je vetj jezik koji razumevam i na njemu rado komuniciram. tri burtija, kosmovache, za pochetak, a onda budemo videli shta i kako dalje.

#lave, poznao bih te i po koraku, a kamoli po izjavi.

Poznaćeš me i po mraku
po smotanom dvokoraku?

Jao, kad reče smotanom, a ese sećaš ono kad su igrali protiv Velikih Magelanskih Oblaka, pa se Neptun kao sivonja zaleteo sa svog kraja galaksije s namerom da zakuca preko njihovog centra, a zaboravio duključi maglenke, pa se u mraku nabio na Saturnov obruč i ostao bez zuba na trozupcu, a lopta se odbila čak do pizde Andromedine, pa je sudijski tajmaut trajao iks neona dok nisu pronašli loptu, a protivnički igrači su morali da se vrate na početak fanerozoika, da odondande krenu u novi napad, da bi u multimeđuvremenu Neptun iz zelene zone prešao u plavu, što zbog starenja, što zbog šamarčine koju je popio od Saturna, pa magelanci pomislili da je to njihov igrač i zabunom mu pokonili loptu, a on se umesto laganog polaganja izvuko na periferiju da okuša šut za Y pojena, al’ zbog gustih gasova i nezagrejanosti nije mogo brzo dizračuna sledeći prolet Halejeve komete, čiji rep ne sme da nagazi pri šutu, pa u magnovenju asistiro Jupiteru, a sudija iz Patuljaste galaksije mu sviro 13 vekova u reketu.

E, kad tad nisam razbio tekmovizor...

'bem ti neonsku maglu, a zapravo, htedoh reći iks eona...

a ese sećate vi kad su vilfan i boban petrović na tekmi partizan - olimpija jedan drugom dodavali loptu (a jedan igrao u olimpiji, a drugi u partizanu) i obojica dobili mnemotehničku grešku?

dakako sećamo

a el bi se mogao negdje naći snimak? ne pitam za cijenu.
ja sam iščeprkao samo ovo, al to nije to:
http://www.youtube.com/watch?v=9AJlwvycHI4

čisto sumnjam

Skepski Stepski.

#lave, mislim da bi bilo neprocenjivo kad bih ti ja to preprichao. ali slikovito, i sa mozhda pomalo preterivanja, da bih prichi dodao sok, s tim shto se obavezujem da tju pratiti verodostojnost dogadjaja.

#stepski, za tebe mi treba koncentracija koja mi nekotj beshe imanentna, no se sada rasplinula medj' buritjima, najskratjenije, pijana budala prochitala pa sad ne ume da replicira na nivoju. shto ne znachi da netje, o ne!

prepričavaj! a svima nam je jasno da pretjerivanje (u granicama zakona) daje smisao priči o košarci. pa, košarka bi bez toga dragocjenog začina bila dosadnija od spidveja ...

prepričavaj!
mojne da zovemo tomanka :)

Košarka bez začina
- to ti je sprdačina...
Na iljadu načina
rešena jednačina...
Bljutava ko splačina...
Vrhunska smaračina...
Mega izbedačina...
Što rek'o prostačina,
na suvo jebačina...

Pa, da. Evo, npr. da čovjek bez talenta za pretjerivanje kaže kako je Delibašić imao odličan roling; zar to, tako mlako rečeno, ne bi bila najogavnija laž koju smo ikad čuli o Delibašiću? Čuj, odličan roling. Bez'ze.
Ali, ako kažemo da su od njegovog rolinga protivnici teturali kaogod da su netom izašli iz centrifuge, eto nas, mic po mic, malo bliže pravoj istini ...

Ringe ringe raja, Kinđe i Varaja... Klikni mi na linak da vidiš kako je izbušio San Epifanija i Sibilija dok je igrao za Real, a ima i jedan roling na kraju :)

Oćemo preterati ako kažemo da je ovo, ako ne na višem, onda bar na nivou jednog Larry Birda, majke nam?

Pa, kad su bušni. Nema tu neke njegove zasluge, majke nam.
A ese sećaš kad je i legendarnog Moku Slavnića (u toj epizodi člana KK "Šibenka") rolingom povalio na pod ko bekana? Ni tog snimka nema nigdje, znam, znam ...

Jok, ali ako se ikada setim, shvatiću da tu nema neke njegove zasluge, jer je Moka, osim kao bek, bio poznat i kao bekan. Neopevani. Ali se zato sećam da je Boša Tanjević, kad je došao za trenera u Indesit Caserta, oterao Moku i doveo Delibašića. ;)

Gledam opet ovaj tvoj link: zanimljivo je kako nesretnici koji ga čuvaju svaki put nepogrešivo "uspiju" postaviti blok, ali uvijek točno u trenutku kad taj blok prestaje igrati ikakvu ulogu. Nekako bi bili manje krivi i manje upadljivi da se i ne trude i da ga puste na miru. Al' ne da im đavo mira, pa blokiraju li blokiraju.
Ne mogu im se osporiti zasluge u sferi blokiranja, majke im.

Lave, može biti da to nije taj link, jer mu na mom linku blok postavljaju saigrači, a ne protivnici. Doduše, i oni sa zakašnjenjem. Nego, ese sećaš kad smo, jedared onomad, ti i ja danima i noćima ćaskali i preterivali u preterano praznoj taverni, čekajući gazdu od taverne, koji je još više od nas bio sklon preterivanju, naročito po pitanju svog odsustva iz taverne, e u tome je baš umeo da pretera, taj kad nestane, ne možeš ga pronaći ni na snimku, elga se sećaš, majke mu nepojavne?

vidi, stvarno. izgleda da sam imao blok mozga dok sam to pisao. a i tog gaza od tave se slabo sjeć ;))

ja vas volim, dok vam ne kazhem neshto konkretnije. a retji tju vam, o da!

 

MAJKA I OTAC VEĆ SU BILI U BALONU KADA SU POČELA DA SE DEŠAVAJU ČUDA

 

     

                 Pregled telesnih šupljina nimalo mi nije prijao. Rekao sam to naglas i dobio šamar. Pre toga šamar sam dobio kad su me jedva izvukli iz ambara, gde sam se jurio s miševima. Miševi su pametne životinjice i znaju dosta zanimljivih priča.

 

             'Ovaj tvoj je kompletni debil', reče stric mojoj majci. Stric me je voleo još manje od ostale rodbine, ali ja sam njega obožavao. Bio je baš smešan, dok je pesnicom pokušavao da me dokači po glavi. Uvek bih se izmakao, a on bi se od siline zamaha triput okrenuo oko svoje ose, onda pi pao na veoma komičan način, kao oni našminkani ljudi u crno-belim filmovima koje sam jednom gledao. I stric je bio crno-beo, i kretao se ubrzano. Ponekad bi se iznad njega stvorio oblačić u kojem su bile reči koje je izgovarao. Ponekad ne bi bilo oblačića, pa ukućani nisu znali šta je stric hteo da kaže.  

            'Nije, samo je lud od onih pečurki koje stalno žvaćka', reče majka, gledajući me delom zabrinuto, a delom s tračkom mržnje koju ni sama nije uspevala da shvati.

            'Ajde, navlači gaće', zapovedio mi je otac pošto u meni nije našao ono što je tražio. 'Ti, veži mu pertle na tim bakandžama', zapovedio je otac mojoj majci i dodao: 'Kasnimo.'

            'Kuda ćemo?', mislim da sam pitao, i svi me pogledaše.

            'Tata, jesi li ga dobro pretražio?', pitala je majka podozrivo me gledajući. 'Znaš da ima skrivene džepove između debelog creva i dvanaesterca. Znaš da je dvaput uspeo da sakrije i u čeonim sinusima.' Otac je presekao majku pogledom punim topline, ali ispod oka, kao kada su se prvi put sreli, o čemu mi je pričao ujak, jedan od najsmešnijih crtanih likova koje sam ikada video. I ujak je voleo da me udara, i to je radio nacrtanom tojagom pri tome vičući: 'Uh, uh!' Kako bi me udario, tako bi se prosulo bezbroj iskrica, a ja sam od silnog smejanja jedva dolazio do daha. Ujak je ponekad imao brkove u raznim bojama, a nekad bi se pojavio bez brkova i ja prosto nisam znao kada mi je bio smešniji. Umeo je i da koluta očima, čak i da ih raširi toliko da mu zauzmu pola lica. Obožavao sam i ujaka, sanjario sam o tome kako bi bilo dobro da su ujak i stric rođena braća, tako različiti a opet slični.

            'Ovaj kreten sve će nas sahraniti', propiskutala je baka iz svojih invalidskih kolica. Simpatična starica, nekad napravljena od kartona, a nekad od papira iz sveske na kvadratiće. Nju sam posebno voleo, jer je umela da bude i baka po ocu i baka po majci. Kao baka po majci spremala mi je šnenokle, a kao baka po ocu kuvala mi svakojake đakonije sa jakim bugarskim začinima. Par puta se i zapalila, dok je bila blizu šporeta na plin. Lakše je bilo ugasiti kad je bila napravljena od kartona.

            'Krećemo!', zapovedio je otac. Šta god bi kazao, to je bilo izrečeno zapovednim tonom. Čak je i samom sebi zapovedao.

            Napolju je počelo da svanjava. 'Uh, to nije dobro', reče majka, primetivši moj ushićeni pogled. U zoru, majka i otac počeli bi da se transformišu u kockice, pretežno drvene, šarene, a onda je na meni bilo da ih pretvorim u plastične kockice, koje su zatim same od sebe menjale izgled, boju i boju glasa, pošto su roditelji povazdan želeli da kažu nešto. Kao plastične kockice nisu mogli ništa pametno da kažu, ali je ipak bilo zanimljivo slušati ih, jer su zvuci koje tom prilikom ispuštaju nalik na gužvanje najlon kese s napolitankama.

            Ni ja skoro nikada nisam imao da kažem bilo šta pametno, iako su me uporno terali da odgovaram na njihova pitanja, unapred znajući da ću lupiti nešto što će mnogo da ih iznervira.

            'Majka, ponesi ga, opet se ukočio', zapovedio je otac i dodao: 'Kasnimo.'

            Majka me je prvo udarila preko ruke kojom sam čačkao nos, onda me zabacila na rame i ponela, dok je otac, prepun neopravdane sumnje, gledao unutrašnjost mojih nozdrva. 'Hm, pouzdano znam da ih je negde sakrio', brundao je krckavo i šuškavo, klepivši me zatim po potiljku. 'Izgubićemo prevoz zbog... tog... što si rodila. Hajde, zajaši me.'

            Otac je u ranu zoru umeo zaista brzo da trči, jer su se njegove noge, složene od plastičnih kockica, u neverovatnom ritmu kretale čas napred čas u stranu, ostavljajući u zemlji tragove nalik na otiske krampona. I sve to dok ga je jahala majka, koja je mene nosila o ramenu.

            'Tata, kasnimo li još uvek?', pitala je majka, spojivši svoje kockice sa njegovim u čvrstu vezu, tako da sam samo ja landarao neučvršćen, dok smo se peli na vrh planine.

            'Još malo, i ne kasnimo', šuškao je i krckao očev glas poput napolitanki u najlon kesi. Usput smo nabasali na nekoliko vukova i jednog medveda, toliko zbunjenih prizorom pred njima, da uopšte nisu reagovali; čak su se međusobno i zgledali, otišavši zatim svako na svoju stranu.

            'Žuljate me', rekao sam, na šta me je majka kockičastom rukom potkačila preko uveta, a otac najedared presloženom nogom šutnuo u stražnjicu. Oboje mi dadoše znak da ćutim.

            Popeli smo se na vrh planine, baš kada je sunce naglo skočilo sa linije horizonta i nasmešilo se. Rana zora postade rano jutro, a otac i majka ponovo poprimiše ljudski oblik.

            'Nemoj da se smeješ!', zapovedio je otac suncu. Sunce mi je namignulo.

            U daljini se pojavila tačka koja se približavala, uobličavajući se u nešto. 'Požuri!', zapovedio je otac toj tački. Tačka se odjednom pretvorila u balon koji je lebdeo pred nama. Baš veliki balon, sa korpom i užadima i helijumom, i sa onim vrećicama peska okačenim sa spoljne strane četvrtaste korpe. 'Tata, zaista sam ponosna koliko si dobro savladao imperativ', ganutim polušapatom prozbori majka.

            'Neću ni misliti da sam uspeo', reče otac, sav ponosan na sebe.

            'Nisam ni mislio da ću uspeti', odvažih se da kažem. Otac je od celokupne gramatike odlično poznavao samo zapovedni način, sve ostalo gađao je na osećaj, ne baš bog zna kakav. Uvek kada bih ga ispravio u gramatičkoj egzibiciji, sledila bi ćuška praćena kakvim zapovedanjem, ali sada nije bilo vremena za taj mali ritual; sa horizonta je dolazilo još mnoštvo tačaka, na hiljade tačaka.

            Dok su tačke rasle u dirižable i balone svih zamislivih boja i oblika, u podnožju planine šarenelo se nešto drugo: u gomilama, hordama i procesijama nailazili su vašarski mađioničari, varvari i čarobnjaci, praćeni bubnjanjem doboša, hukom rogova i zurli, a za svima njima išli su ulični svirači, ubacujući se frulama, violinama, mandolinama, tamburama, gitarama i ko zna kakvim sve ne muzičkim instrumentima.

            'Brzo! U balon!', zapovedio je otac. Uskočio je u korpu, za njim je naglavačke uskočila i majka, oborila oca, pa su se oboje uskomešali raspetljavajući udove, dok je otac sve vreme zapovedao nešto nerazumljivo, a balon se klatio tamo-amo.

            'Gledajte!', viknuh. 'Moji drugari!'

            S krajeva planinskih venaca prema vrhu na kom sam stajao kretalo se mnoštvo mojih vršnjaka, devojčica i dečaka, žena i muškaraca, deka i baka. 'Polazi!', zapovedio je otac. 'Neću!', dreknuo sam.

            Otac i majka se otisnuše balonom prema neprebrojnim letelicama od kojih se šarenilo nebo. Iz svih tih letelica čulo se: 'Polazi!', a svuda oko mene: 'Neću!'

            Na hiljade očeva iz hiljada balona i dirižablova zapovedilo je: 'Krećemo! Zakasnićemo!'

            Kao gusti oblak odleteli su prema horizontu, praćeni sunčevim osmehom i muzikom koja se u podnožju planine prelivala iz harmonije u harmoniju.

            Moji vršnjaci i ja složno zakopasmo prstom u nos i odande povadismo gljive boje unutrašnjosti nozdrve, te ih pobacasmo po planinskom vrhu.

            Huka glasova iz letelica lagano je zamirala u daljini, kad se ti glasovi udružiše u jedan: 'Zakasnili smo!'

            Najednom je zaslepljujuća svetlost blesnula čitavim prostorom, i blesak je trajao i trajao, a nakon toga nebo je bilo plavlje no ikada i priroda je bila zelena i šarena kako se nikada nije zelenela i šarenela.

            Bio je to baš lep početak dana, jednog u nizu mnogih lepih dana koji su pred nama. A mi smo stajali na planini, i kao da smo se odjednom zapitali – šta ćemo ovde? Lagano smo se razišli, praćeni sada već mirnijom i svedenijom muzikom, vraćajući se svako svome odredištu, sa blagom vrtoglavicom i ispunjenim srcima.

            Od tada, više niko nikada nije čuo nijednu zapovest.

 

                                   

 

 

 

                                                                                                              

 

 

Super je priča! Hvala za čašćavanje. :)
A tebi sve najnajnajbolje! SREĆAN TI ROĐENDAN! :)

nego shta nego hvala. a sad sedi, vidish kako je lepo provetreno i lati se buritja, buritji su najnovije generacije, s primesom patine.

nego šta nego da sam sela. :) takvi buritji su najbolji. ;)

sva sreća pa nisi rođen 29. februara, stvarno bi mogao malo češće ovako da častiš. ajd' pa sve zapovesti da ti se ispune :)

sretan ti rođendan dragi Borise

moram neshto da podelim s vama, kad ste mi takvi dobri i lepi, a dok sam ja pod mmmmmm utiscima i sav onako... krevelj...
jap, osetjam se kao da sam tavernu mi otvorio posle... buf... kao da je otvaram prvi put. eto. sve uredno upovratjano, neoprano, pauchinasto i uopshte shtrokavo. odavde, niz shank mi, pa do one tretje galaksije nizvodno... eeee, lepo je opet biti u taverni mi, jebesh mi sve...

#nemiri, klasika ;)

E, Gazda, bas ti lepo u ovoj taverni :) Srecan bio!

Srećan rođuš i hvala za tortu od priče.
Ja ostavila da pročitam na miru, pa evo tek sad - neću ni misliti da sam zakasnila s tim:)

Da prvo čestitam rođendan, a onda da ispijem poklonjenu priču.

Pročitao. Prvo što mi pada na pamet posle čitanja je rečenica: "Da li će sloboda uzmeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj?"

Lepo ti je ovo posluženje. Živ bio, veliki porast'o! :-)

*zekana se zaletje, uletje u magatzin, pa pravo u buritj otvarache.... Chika SannY, i ti si se vratiJo.... jupiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!!! Brch, brch, brch!!! :)))

E znala sam, ti kad castis ne zalis ;))

;) klasika

boris i dalje u potrazi za mitskom pratavernom, van matriksa chuda chini u realnoj taverni, drzhati deset sati zhurku i sve ih napiti, a to nisu nimalo naivni igrachi, e to je ono odakle limiti vishe ne postoje, tako da i ovo itekako autentichno bivstvovanje u ovom sakatom, unakazhenom i retardiranom matriksu dizhem na vishi nivo. a? mozhe mi se. evo. podignuto na vishi nivo, opalac! moratjete priznati da mi i ovih mojih 500 kila odjedared stoje nekako nezgrapnije nego ranije. i da su mi svih 16 ochiju, plus sedamnaesto koje pupi, mutnije nego ikada otkako je taverne mi i mene u njoj. drugo se i nije moglo ochekivati, ko je ochekivao drugo, jebo sam ga dugo.

jebeshga, ovde zaista nema vishe igracha... za basket ima, da su mi zhivi i zdravi ti igrachi, ali za drugu ekipu - kur moj. jadna leshina, ova mojbloga, krenula gomila nekrojeba na nju... tuga.

Svratih malo... kasno za cestitke ali eto da ispjem koji buric i pohvalim pricu...
Kako je nekada ovde bilo guzve i veselja!

#virgo, primam pohvale i delim buritje, ka i vazda. a shou, guzhva i veselje... ima i toga, samo sam izmestio na fejsbucka, dok ovde ne prodje doba kolere.

Ziveli, onda :}

#virgo, to ne manjka ni u doba kolere. dakle, zhiveli!

Kada bi se u taverni više burićkalo i talambasalo, to bi možda iniciralo nekakav cunami koji bi sprao žabokrečinu i podavio ove glibave, hm?

Mada, evolucija pokazuje baš suprotno. Dok dinosaurusi, mamuti i kreodonti izumiru, razmnožavaju se bacili, insekti, lišajevi, člankonošci, beskičmenjaci i još neke primitivne i prilagodljive podvrste, koje smrad ne čuju, a kiseonik ne troše.

#ugleugle, maskirao si se savrsheno, skoro pa kao le klerk, ali prepoznao sam te sedamnaestim okom koje i dalje pupi. ponosan li sam zbog toga na sebe? nogekako!
nisam svratjao ovde dugo, onda u poslednje vreme (koje i dalje ne postoji) svrnem jednom dnevno, i shta vidim. od ranog jutra do kasne vecheri komentarisano nekih desetak, u vr' glave 15 blogova. pismenost i dalje na granici skandala, unatoch ovolikom bivstvovanju ovde, shto ukazuje na ne bash visok IQ. teme? boljih tema ima u politici, u rubrici 'medju nama'. milice, slavice, marice, ulice, fudbalerke, nedojebane neuroticharke i josh silesija onih shto si rade autopsihoseanse. da sve to ne bi bilo jalovo, tu su dezhurni komentatori koji se u sve razumeju, ko milica u pravopis, da to malo zachine i potpomognu da glupost dobije i tretju dimenziju.
gde je glib, tu su razni insekti i glodari. kolera nije nepobediva u realnom svetu. u ovom matriksu, medjutim, trenutno dominirajutji frtalj-umovi uzhivaju u sveoptjem proseravanju i ljuborno chuvaju nivo srednjeg veka. dotle dobacuju, sirotice i sirotani.
a mi i dalje ne odustajemo, samo smo svedoci tiranije mediokriteta, koja tje trajati dok traje i doba kolere. pa da sachekamo onda, i to jednom mora da prodje.

Nisam se maskirao, majketi, još onomad sam shvatio da su tvoji pogledi neizbežno sveobuhvatni. U ona, još uvek nepostojeća vremena, kada si ti imao samo šest pari očiju, a ja se još uvek nisam ustalio kao tvoj ugleugledni gost, stvari su se ovde odvijale po sledećem scenariju: ja se iz neposredne okoline neprimetno ušunjam u tavernu kao totalno nevidljiv (tada mi je to bila glavna tačka, trajno sam onesposobio tri crne rupe i potrošio eon i po nepostojećeg vremena, da bih postigao ti nevidljivost), a ti mi, istog trena, iz pravca šanka namigneš trećim, iz pravca magacina šestim okom, dok mi po nebeskoj tavanici, najmlađim parom očiju iscrtavaš koordinate pozicija na kojima su se nalazili burići, samo što ih mi tada nismo zvali pozicijama, nego lokacijama. Kad se samo setim koliko je ovde bilo lokacija...

P.S. Nikako ne volim pohvale u komentarima, a nemam ni vremena (što je sasvim razumljivo), i to su glavni razlozi što tvoj gornji komentar neću, po intelektualnoj težini, uporediti sa zbirom svih objava unutar ovog matriksa u poslednjih godinu dana, zato ću te samo upozoriti da ovde više ne spominješ IQ, jer to sada, na ovom mestu, poprima prizvuk krajnje neprimerene vulgarnosti.

dozvolio sam da malo potraje muk nakon tvog izlaganja. i muk potraja. shto je sasvim u redu. bilo bi mi nezamislivo da milice i ulice i mesecharke, i josh gomila nekih nedoradjenih dushica krenu sa ah i oh i svim onim razumevanjima pratjenim s barem 2-3 saveta, ali onako za ozbiljno. ali jebesh njih. ako imash dovoljno zheluca za tu akciju. ukoliko bi stisnuo burag i digo patku, verovatno bi u nekom od njihovih sledetjih proseravanja u ovom matriksu bio ON. a te zapauchene ribice nemaju petlju da te proglase za OFF. i tako unedogled. doba kolere. shta se mozhe. na kraju tje natji neke gorshtake koji tje ih napumpaju po kratkom postupku, onda tjemo da chitamo o trudnotjama i bedarama vezanim za drugo stanje. pa onda bebe... jebote...

inache, ko bi reko... shest godina kolokvijalnog ljudskog vremena kako radi taverna mi. shest godina, bato. i seko.

Popusi jedan solidan kurac u to ime! :D

sve sve, ali shta tje ti smajli.

da bi znao da sa tim nema shale.

E, gazda, nek je sa srecom! :)

Šta ti je postao ovaj matrix, od, raznoraznih, "napušavanja", 'ranjenja govnima, sveopšteg proseravanja i ostalih, sličnih, sportsko - rekreativnih disciplina, ne može pošten čo'ek ni da se ispovraća... Ipak, sretna obljetnica, bre... PS I meni u martu bi pet godina, ali sam skontao da to više nije ni bitno... Fakat...

srecno, bez shale. Iako niko vise ne racuna.

ma jok bre. i dalje je lepo biti ovde, pa sad ako se povremeno prisetish i raznoraznih zlatnih epoha, shta fali. sad je doba kolere. tako valjda treba. gledam onog anonimnog, pomenuo kurac i razvuko smajli preko cele galaksije, ono, kao kad malji dete kazhe pitjka, pa tjutjne i nasmeje se celom facom, a pojma nema shta je reklo.
idemo dalje. uskoro sledi novi hit. a dok ne usledi, nemoj bre da vas jednako nutkam. tu su.

U to ime... Živeli...

#connore, neshto sam gledao da si upadao medju nelinkovane, te da se tvoj glas razuma pokushavao chuti, ali de tjesh glas u vakuumu, pa josh glas razuma. nego shta imamo, imamo novu generaciju picopevaca, da ih jebesh koji su po redu. ranije su generacije bile daleko inteligentnije, surovije i opasnije. imash respekt kad se pofajtash. ovi? kolaritju-panitju...
#rastko, tu i tamo, jebiga, valja da se malo pojavimo. chisto onako, bre, nishta pretenciozno. samo sporadi dizanja kvaliteta. zamisli, dodje neki vanzemaljac i upadne u mojblog sistem, i krene da ne veruje svojim ochima kakve se idiotarije pishu u tom sistemu. i onda, na osnovu toga shto je prochitao, ladno proceni da treba da sprzhi sve pred sobom. eto, zato treba da povremeno patroliramo, zarad opstanka chovechanstva. kad vetj ovi paceri iz doba kolere ne misle na to, ajmo onda mi.
#bejbe, otjeshj da me branishj ako mi opet kazhje smajli?

litjno tju mu uzvratiti smajlijom od koga mozhje da se umre. kao u monti pajtonu od onog vitsa. eto, toliko tje biti smeshjno!

U to ime, jednu šestogodišnju bilo koju

Tja, presan kurac! :D

nemirovachu! tri nemirovache! i tri ;)
#bejbe, aese setjashj kad smo poslednji put koristili to nekonvencijalno oruzhjje, pa izginushje svi u matriksu ko muve i zhjohari. kako smo se upishjavali od smeha, prvo ti, pa ja, pa onda obojitsa! i onda smo se nad grobovima zakleli - nikad vishje takve vitseve! osim ako nije u pitanju neshjto bashj zhjestoko, a ovde je uvek neshjto zhjestoko, aaahahahahaha! provali! neshjto i zhjestoko!

sinovac, kako ti se usta rascheljuste u 32-zubni osmeh kad god spomenesh kurac, prosto dirljivo i ganutljivo. ali da te chicha sanatorijum poduchi, kad si vetj izabrao taj put: sledetji put kad udjesh u tavernu mi, kazhi - izvetreo kurac. i znatju da si to bash ti. smajli? smajli!

Ma to je bre od miloste, da se rasteraju duhovi sterilnosti i dosade, a i zarad malo dijalektike, makar i prisilne.
Gliban kurac! :D

okej, ajde dozvolitju ti da mi se smajlirash po taverni. ali nemoj, ponavljam NEMOJ nikada da spominjesh jebenu dijalektiku! niti bilo shta na engleskom. inache ti sledi kiseo kurac.

kad smo vetj kod kurca, sedim tako za shankom ovde u taverni mi, chachkam sva tri nosa i sanjam kako krenuli da mi rastu kurchevi na butinama, jedan iz stomaka i jedan ispod mishke, a sve vreme mi u ushima zuji pesma 'drugarice, posadimo cvetje...'

Dijalektika, dijalektika, dijalektika!
Nek je i kiseo, al' neka je kurac! :D
Ej, a sto pustas Connor-a da ti komentarise? Ja bih ga ladno brisao. Tip je retard i donosi losu karmu.

nije karma kilo treshanja, pa da se donosi. i uopshte, jel tebi jasan koncept i smisao karme? mozhe i maktub, koeljo voli da rabi tu rech - maktub. ima ih i josh. nijedna od njih nije vredna ni posustalog kurca. stvar broj dva: konora da ne dirash. konor nije retard i nije doneo kilo treshanja. vidish, kad ne brishem tebe, zashto bih njega. ne brishem te ni posle one infantilne, a recheno je da NEMOJ, trostruke dijalektike, ko da si reko kurac kurac kurac. u inat. lati se pichke, sinovac. okani se kurca. eto, dozvolitju ti da pet, i slovima 5 puta ponovish pichka. dozvolitju ti chak i da me nalizujesh, umesto shto me napushavash. gde to ima jebote!

Ma bas si picka pristojna! :D
Ulagujes se tu Connor-u, a on je i sam svestan da nije ni za sta. Ne bi se on ljutio da ga brisnes. Brisao bi on i sam sebe kada bi to bilo od neke pomoci.
I prosrao si se gore za vakuum. Ne znam jesi li cuo za nesto sto se zove energija vakuuma. Cestice nastaju na osnovu pozajmljene energije iz buducnosti. I ko si ti onda da potcenjujes kreativnu sposobnost vakuuma?

slushash li ti sebe ponekad? kreativna sposobnost vakuuma, jebote. to nisu domislili ni drkadzhije tipa hese i koeljo. dotle nisu ishli ni oni dzhankiji iz filma munje. lepo je shto se tako kuropecash, neka zhivost i ovo-ono, ali daj mu ga malo i po kochnici, jebiga, ne moramo da znamo bash svaku tvoju ingenioznu zamisao. i ajde, bash, shta ti je to budutjnost? vreme ne postoji, sinovac. manje filmova a vishe sporta. inache, ode ti ubrzo u isluzhene kurcheve.

Dobro, ajde razumem da si se uzrujao zbog sopstvene neobavestenosti, to uvek ume da povredi ego "pametnjakovica", ali da mi pripises gledanje filmova, to je vec cista podlost. Ja bre covece ne gledam ni filmove, ni serije, a tek knjige ne citam. Da nisi pomenuo da vreme ne postoji, pomislio bih da komuniciram sa Connor-om licno. A sto se sporta tice, to upraznjavam. Mentalnu gimnastiku, posebno. :D

jebote, ti si vetj shesti koji pominje ego... da ga imam, do sad bi mi sveo ko sisa u babe. otjesh da ti kazhem koji si po redu barbarogenije? aha, ne zanima te, svoj si. okej, jer i mene mrzi da vadim svesku, tamo mi je, u fioci u shanku dve galaksije odavde. jebe mi se da sad idem chak tamo samo da bih ti reko koji si barbarogenije po redu. mozhda bih se i odgegao, ali tvoj mi smajli odmah kazhe - nje, sanatorijume, sedi. lezi. i ne radi nishta. mentalna gimnastika... :smajli koji radi chuchnjeve deset puta a onda izvadi sopstveni mozak i pojede ga, pa sve ispochetka:

Matori, ako vec hoces da me diskvalifikujes onda to mozes valjda i na neki originalan nacin, a ne da preziruci mene citiras Milica Stankovica kojeg, pretpostavljam, prezires trakodje. Mada je prokleto dobro cuti tu kovanicu. :D

militj je pokojni stankovitj bio kod mene kutji osamdeset i sheste, i zahtevao da pije chaj iz servisa za chaj. jeste da je spichio nekoliko tusheva i laviranja, sve sa rednim brojem i potpisom, i balvanima, ali ostao je utisak da je pichkica. barbarogenije, inache, nije njegova izmisao.

Ok, izvini sto sam svracao, uhvatio sam se u kostac sa dosta "pokrivenim" cicom i sad vise ne bih dalje testirao tvoju suprematiju. Uzivaj u svojoj blogovskoj nadmocnosti, jos dugo. Ja cu vec naci nekog pogodnijeg za maltretiranje.
Ajde razredni, id' u kurac! :D

Anonimni, znas da mi je nana dala cenera da kupim sebi nesto i ja otis'o da kupim lizalo. Kupio sam samo 2 lizala, meni i gazda Saniju. Hteo sam ja i tebi da kupim lizalo, al' si me ti zajebav'o.

I da, ako zelis ista da mi kazes, dodji kod (fake) Slucajnog na blog, mojne da kenjamo ovde coveku po taverni mu. I mojne da se pickaramo, smoricu se odma'.

Eto ti Bokija pa se s njim sit izdivani, on te ovako specijalno ceni i uvazava! :D
Meni tu dangubu niko ne bi nadoknadio. Uzdravlju mi ostajte.

zapravo ne bi ni trebalo da bude ovakvih natkurcavanja i 'slobodne razmene mishljenja', jer taverna mi nimalo nije demokratsko mesto, osim ako dekretom ne dozvolim drugachije ustrojstvo, koje sledetjim dekretom mogu da ponishtim. prosto i jednostavno.

Pozdrav s kraja sveta

Pozdrav s kraja sveta

a josh si tamo? jel istina da tamo ljudi idu naglavachke? ;)

e sad više nisam ;)

opet ep? :)
da nas ureknem kao i prošli put. medalje uzimaju Španci kao branioci i realno najkompletniji tim, onda mi kao mi i mi kao Duda, plus Litvanci kao domaćini, ako ne puknu kao mi 2005... a mogli bi i Rusi da uđu u polufinale, i to je to.

mozhe li, posle talijana, da se kazhe ishta suvislije od SRBIJA! makar do srede 14:15, kada tjemo klicati opet. negde oko pola chetiri.

srede? chetvrtak, bre.

i shta, dosta da nagaze samo pet minuta i da odu na plus petnaest. brrrrruka, mitjo!

ja sad odoh pa se vidimo za finale :)

nemirna nisi valjda (i ti otisla) tamo :)?
pozdrav s ovog kraja (btw OOvde je kraj sveta sto posto) i tebi i gazdi :)
cmokitj :)

Teo je teo, ali ne može uvek. Zato su tu bili Makedonci da nas zamene u skenjavanju domaćina. Šteta što nas neće biti u Londonu, baš šteta, ali je zato Rio naš! :)

KUČKA

 

Pojavila se ispod terase mog stana i gledala dok sam ždrao nešto. Poznato mi je kako su psi nevaspitani. Dresura nije isto što i vaspitanje. Bacim joj komad. Prvo čeka da padne i legne na zemlju, onda ga lapne. Dopalo joj se, kako ne bi, koske i masti i kožmure, kožmure katkad nije ni htela da uzme u razmatranje. Pojavi se još pasa, ali ona je glavna, ovo je moja terasa - verovatno je tako kontala, i terala ostale pse.

Izađem na terasu, protegnem se onako seljački, razmrdam krckutavu šiju, sve vreme gledam planinu i nebo i oblake na nebu... AV! Znam da si tu, džukelo, znam, nema sat i po kako sam ti istresao toliko koski da padneš u nesvest, sve joj tako mislim dok vraćam pogled na nebo, na nebu je magličasti polumesec, oko njega kilavo plavo nebo, zima će uskoro.

AV AV!

Jesi normalna bre?! Gajim nežna osećanja, ajde čibe!

AV!

Bacim joj nešto. Onda opet. Sve to začas nestane. Super, skontala je, ovo je moja teritorija i OVO JE MOJA TERASA! VOLIM GA! (Nikada do sada se nismo videli jedan-na-jedan, ispod terase, uvek sam ja gore a ona dole, sumnjam i da bi me prepoznala ako bih joj došao tamo)

Onda se pojavi jedan jako štrokavi i čupavi, sav isprepadan, ona ga primi u društvo. Primi i još barem pet pasa u društvo. Dođemo do situacije kada laju po čitavu noć. Eto, laju. Teritorija.

Kada sam popizdeo? Pa, popizdeo sam kad sam kučkici bacio kosku, dooobru deeebelu kosku, a onaj čupavi skočio i oterao je i zgrabio koščugu, dok je ona sirota jedva šmugnula ispod fensi automobila. Čupavi je svašta prošao, nema zbora. Životinja je umela da prepozna šinterski auto na 300 metara, i odmah je bežao. To je za pohvalu, ali nije za pohvalu otimati hranu trudnoj kučki, a ova je bila ihahaj trudna. 

Epilog: 

Umesto jednog psa, imam njih desetak, lažem, barem ih je petnaest. Ne napadaju nikoga, što meni, kao prastarome opreznjaku i povremenom paranoiku, ne znači ništa. Čupavi je naučio da se ne grebe od kučke koja i dalje polaže pravo na moju terasu. 

Zašto je sve ovo smešno? Evo zašto. Ispred zgrade postoji čopor pasa s kojima sam skoro na ej de si. Iza zgrade je čopor s kojim se družim samo preko terase. Gotovo.

jednima baca koske s balkona
a medju druge sidje i zdravi se ponaosob
veshto

Ufffff... Ček' da prebrojim ove moje...

iskustvo je chudo. chudo!

ma, treba i dara
nego, jel ih punish povrtjem pre furune

pametni psi žive iza zgrade a ne ispred jer ko će bacati kosti ispred? a i pogled ka planinama je lepši

tako je nemiri
osim toga pametni balkondzhije se nikad ne zdrave iza kulisa
tj zgrade

ja odustala od kerova, usvojicu dva penzionera. veci sevap, jbg, a i ne mogu da te ugrizu, iz prakticnih razloga..

Majka Tereza Koskovija ne izvodi pip za vas, psići, ali očekuje da se ravnate i ispred i dole, dapače.

не пизди ;)

josh samo da zbrinesh kuchetju nahochad.

Pita mali zemljotres velikog zemljotresa:
• Je li, šta se desi kada ti udariš?
Odgovara veliki:
• Ma pusti, frka, pogine 100.000 ljudi kad udarim blizu grada! A ti?
Mali će, smoreno:
• Ma ništa, malo zaljuljam lustere, i to je to...
Pita mali ponovo:
• A šta se desi kada ti udariš ispod vode?
• Još gore, stvori se cunami visok preko 50 m! Pogine 500.000 ljudi! A ti?
Malom krivo, pa odgovara bezvoljno:
• Ma, ništa, zaljuljam koji manji čamac i to je to...
Ali opet mali pita:
• A, je li, druže, koliko si ti po onom Rihteru?
• Osam!
• Na ku*cu te nosam!

jebo zhivot bez veselih doskochica

ti si sretjan čovek... nego "Čupavi je naučio da se ne grebe od kučke koja i dalje polaže pravo na moju terasu. " KAKO je naučip?

Jedne veceri, pre par nedelja, vracam se iz setnje i u jednom momentu mi se prikljuci pas.Nista novo.Pitam ga nezno:" Gde si Dzeki?", on zavrti repom i nastavi da me prati do kuce.Dok sam otvarala vrata, pristojno je sedeo na prvom stepeniku i repom ga cistio.Dala sam mu par pralina i on je pojeo jednu.Dala sam mu onda neku djigericu,on je samo ponjusio i nastavio da me netremice posmatra.Voda! Dohvatim ciniju koju sam i onako htela da bacim i dam mu vodu.Nece.Pocinje da cvili.Kontam hoce nesto da mi kaze, sidjem i pocnem da ga milujem."Pa sta ti je?A?", pitam a on leze na ledja spreman za mazenje i igru...Legao je zatim na otirac i zadremao.Nakon par sati nije ga bilo...Dvoriste je zajednicko, mozda ga je neko oterao...a mozda je otisao sam nakon sto je dobio nezni dodir ruke umesto grubog djona cipele.
Izvini Borise, pisacu ubuduce na svom blogu...

kevu mu jebem... znash shta se dogadja? boris shou pravi na fejsbuku. onda dodje ovde i vidi da je sve tako mrachno, ali nezhno mrachno... shank odavde pa do sledetje galaksije zapushten i urastao u bakterije, viruse i krvosise. tishina sad nezhna vlada...
word mi ne dozvoljava da se izrazim na njemu, glupi word, ali sve belezhim u pisanki sa malim i velikim redovima, a ono shto stvarno pishem ide u svesku s kvadratitjima. pretezhno je sranje, ne umem da se zaustavim tamo gde treba, onda bude duzhe od zamishljenog. kao da imam zhenski mozak, neka mi oproste utrenirani zhenski mozgovi.
sanatorijum na poshtedi, jer je izgubio kompas, duhovitost, smisao za rimu i sve ono shto ni ranije nije imao.

Aj, baci neku reklamu za moj projekat ne bilo ti zapovedjeno. Vidim da ti dobro ide ovih dana.

lako bi bilo da su samo dani. tako mi ide vetj ihaj meseci, josh malo pa tjemo da predjemo i na godine. shta sad, nisu mi brojali do deset, izbroje mi do osam, dignem se, opet dobijem preko pichke, opet ustanem na osam, i sve tako... kaznjavanje do poslednjeg greha...
reklamiratju te.

vidi, ziv neko i u trecoj..

da se vratimo na aksiomu broj jedan ovoga matriksa? sanatorijum nikada ne spava.

A kad te broj jedan progurava znaci da je moto 'moramo uspeti' :)

e, da se u 2011. vidimo više.

gazda srecna ti ova nova - sve naj naj :))

МАНДОЛИНА И АВЕТИ

 

 

Фотеља у којој је седела госпођа Црномарковић била је пресвучена плишем, веома мекана и удобна. Годинама се није усуђивала да на њој промени ишта. То је била фотеља господина Црномарковића, у њој је седео и пио прву јутарњу кафу, уз неизбежну чашицу ракије, не више од тога, све док не дође време за ручак. Тада би господин Црномарковић попио још две чашице шљивовице на коју је био поносан јер је сам справљао. Уз ручак је имао обичај да попије две чаше вина, чисто вино у чаши, при томе би наздравио својој госпођи која би му узвратила каткад вином, много чешће малом чашом до пола пуном пива. Током ручка њих би двоје разговарали. Теме за разговор биле су сваког дана исте, дан за даном, година за годином, откако су њихови син и ћерка отишли из стана и засновали сопствене породице. Госпођа Црномарковић је то одвајање деце од примарне породице осетила веома интензивно, у једном тренутку пала је у дубоку депресију и пробала да се убије. Супруг је спречио у тој намери , грлећи је без речи док се није умирила и заспала у његовом наручју. Од тада би своју тугу исказивала само при пеглању веша или прању судова, где се сузе не могу видети.

Госпођа Црномарковић је седела у фотељи пресвученој плишем и на столу поред фотеље имала велику шољу кафе с мало млека. Сто је био низак, прекривен миљеом и шустиклама које је сама исхеклала. Гледала је своју омиљену серију на једном од телевизијских канала. Плакала је. Сећала се првих сусрета са својим мужем. Била је варошанка, он је дошао из села. Он је био официр, она шваља. Тек што се Други светски рат био завршио, стајала је крај капије, борци су пролазили, народ им је клицао, али она је видела само једног партизана – Душан Црномарковић, обасипан цвећем, дигнуте главе пролазио је поред њене капије.

Неколико година касније, Душан је отишао у Сибир, и на минус тридесет девет степени завршио Школу за официре. Вратити се из сибирског леда, онда бити сведок домаћој зими, размишљао је Душан, било је лако и смешно.

Умро је 1994. године, у зиму. Готово до последњег дана владао се по правилима која је самом себи наметнуо.

Госпођа Црномарковић је туговала за њим. Годинама је одбијала да његове ствари избаци из плакара, регала, ормана, и сањала га је готово сваке ноћи. Долазио би јој оним својим помало гегавим ходом, са рукама иза леђа и вазда насмејан, али насмејан као да има неку идеју коју ће следећег часа реализовати.

 

Било је касно поподне, крај августа, кад је госпођа Црномарковић све ствари свог покојног мужа скалупила у кесе и однела до контејнера. Стајала је два минута поред контејнера, без речи, поред ње су пролазили комшије и суседи, знали су.

 

ТУП  ТУП ТУП! У правилним размацима сваке ноћи почели су да се чују ударци пригушеног интензитета, који госпођи Црномарковић нису дали да заспи. Након неколико ноћи схватила је да ти мукли ударци долазе из стана изнад њеног. Такође господин у годинама, без жене, на ходнику би се увек љубазно јавио, понекад би се понудио да јој купи намирнице, ако је напољу лоше време. Његова жена је преминула поред њега, три године раније, у кревету. Само је рекла: 'Не знам шта ћу, овде ми је тешко...'

ТУП ТУП ТУП!

Госпођа Црномарковић није издржала, обукла се и попела на спрат изнад. Позвонила је на његова врата. Било је два сата по поноћи. Није било одазива. Звуци су се сада чули јасније. Радозналост је надвладала урођену суздржаност госпође Црномарковић, те је посегнула руком за кваку. Врата његовог стана била су откључана, из предсобља се улазило у кухињу и дневну собу. Није га било тамо. Пронашла га је тек у малој соби, какве се обично издају студентима; седео је на кревету и пикадом гађао мету.

'Не знам. Све сам пробао. Никако да ме прође...', рекао је кад је угледао. Госпођа Црномарковић је само стајала, није знала шта да каже, иако је знала о чему њен сусед говори. Лице му је било озбиљно, професор у пензији, у слободно време свирао је мандолину у локалном оркестру, сачињеном такође од пензионера. Од како му је умрла жена, мандолину више није узео у руке. Сада је седео и, скоро не гледајући, пикадима гађао мету окачену о зид, пола метра од главе госпође Црномарковић. Његово инфантилно понашање веома ју је увредило, окренула се и изашла одатле. До јутра није успела да заспи, ујутру су се срели у продавници, обома су лица била уморна и неиспавана. Само су једно другом климнули главом, у знак поздрава.

Око поднева је госпођа Црномарковић отишла до гробља. Увек би се тешила што њен покојни супруг почива поред још једног Душана, а преко пута му је презимењак. Држала се свог ритуала; прво је променила цвеће у вазни тик испод надгробног споменика, оно увело бацила у педесетак метара удаљену канту за смеће, затим је почупала травке које су веома брзо расле изнад вечне куће Душана Црномарковића. Онда му је причала. Каткад би се расплакала, некад би му причала уз осмех, често би само ћутала и гледала његову слику. Горе, на гробљу, ветар је шибао и лети и зими, па се стара жена није дуго задржавала тамо.

 

Код куће је имала свој мир, онолико колико јој је одговарало. Свакодневно се чула са сином и ћерком, долазили су јој и у госте на неколико дана, радовала се унуцима, онда би, када они оду, поново остајала сама са својим миром. Осим кад не би усред ноћи чула мукле ударце из суседовог стана. Само још једном је отишла код њега, затекла га је у истом положају као кад је дошла и претходни пут.

'Све сам пробао', поновио је комшија, онда показао на пикадо. 'Ово сам купио на бувљаку. Било је по повољној цени. Жао ми је ако вас узнемиравам. Не знам више шта ћу од себе...'

Госпођа Црномарковић је села на кревет поред њега, узела један пикадо, замахнула и промашила мету. Као шваља и кројачица била је кудикамо прецизнија. Али, то је већ прошлост; руке и даље слушају, руке обаве све што треба, вид је проблем: чак ни наочаре с јаком диоптријом не помажу превише. Опростила се од своје шиваће 'Багат' машине. Сада јој служи само као декор у дневној соби.

'Лаку ноћ', рекла је комшији, затим је сишла у свој стан и спремила се за спавање. Није се сећала снова, ретко када се и сећала - осим кад је сањала мужа – премда је знала да је неке авети походе више од двадесет година, давно пре но што јој је супруг преминуо.

То поподне је неприметно прешло у вече, па у ноћ. Већину времена провела је у фотељи пресвученој плишем, гледајући своје омиљене телевизијске серије.

Светло у соби изненада се угасило, нестала је и слика на телевизору. Мркли мрак је захватио читави део Града. Њој никада није пријала тама, нарочито кад струја нестане без најаве, стога је увек у близини имала кутију шибица и свећу.

ТУП ТУП ТУП, у мраку и тишини одјекнуло је стоструко гласније. Учинило јој се да је чула комшијин узвик. Звучао је победоносно. Након тога више ништа није реметило тишину. Гледала је мутни сјај десетина свећа са прозора оближњих зграда, присећајући се свог детињства. Било их је четворо браће и сестара, сада је остала само она.

Поново је чула звук, мелодија је реметила једнолични ритам мрака. Промолила је главу кроз прозор, лепота звука је надјачала тишину таме. Комшија одозго као да је мандолином дозивао светлост. Још десетак људи изашло је на прозоре и терасе и слушало. Свирао је без престанка пуна три сата, свирао је и када је струја поново дошла. Нико се није померао са прозора.

Лице госпође Црномарковић било је мокро од суза, и насмешено. Уз смешак је и заспала, и те ноћи је нису походиле авети.

 

 

 

Звук мандолине је чудо :)

a deda je svira za medalju.

Tuzno.Neminovna stvarnost.

Eh, da je bubnjar sve bi bilo drugačije...

mandolina lepo zvuči kao kad se pije mandelada.

ili kad se jede kinderlada. ali, kinderlada vishe ne postoji, to je mali problem. naime, nepostojanje je stanje kada bla bla bla... a voljan si da platish, samo shto nemash shta.
inache, nek digne dva prsta svako ko misli da je u ovom matriksu zhiv, aktivan i u funkciji. da da, sve to odjednom: zhiv, aktivan i u funkciji.

živ koliko i mandolina

sta uopste znaci biti ziv? ono: chuka radi i tako to?

a i u funkciji ... kojoj ? :))

Pa, diše se, tu i tamo... Ali, jedva...

i meni se diže, tu i tamo...

poshto kilo jaja u ovom matriksu? pitam, jer jaja ni na horizontu. vas ne rachunam.
vidi ovako, chak i mrtvo more kopni i nestaje, ali se usred africhkog kontinenta formira novi okean. bez zezanja.
a ima i jedan koji sam video na fejsu, kazhe: 'keve se danas satiru od neta'. e, da. keve, one neuparene i nesretjnozaljubljene, potpomognute nedojebanim i onim shto snatre o seksu, pa pishu i pishu... i eto ti ga matriks! wow!

Pisi, Borko, pisi! Nemoj da si lenj!

oliva, ono sinotj u domu kulture je bilo odlichno! ponavljam - odlichno! iako si izgledala kao opaka trudnjacha, shto i jesi. za sada manje trudnjacha nego opaka, ali kad se to bude izjednachilo, voljet tju te i dalje.
inache, pishem, shta mislish da radim, osim shto drzhim i realnu tavernu mi, na konto koje zapushtam ovu. tako je sada, posle bude drugachije. ajlavju!
a da ne pominjem kako mi se opet skenjao komp, pa moram u virtuelnu da uletjem direkt iz realne taverne mi, s kompa koji je zheshtje shlognut. ha!

jebote, stavili mi reklamu u tavernu mi! sada, kad sam razoruzhan i bespomotjan! pa bre, opet li treba da udjem u totalni rat s kretenima koji drzhe ovaj jebeni blog sistem?!

Heh,, nemaš više sa kim da ratuješ... Ja mislim da ovaj blog sistem više niko ne drži, bre... U stvari, siguran sam u to...

hehe... baš si jeftin.

#rastko, ono i lichi na retardirano nedonoshche.
#fatso, jeftin i kvalitetan.

Borise, od pre nekoliko nedelja ja vodim ovaj blog sistem i osim što lažem, crkavam od smeha što su ti postavili reklame. A pazi reklame, za video igricu i za gay lifestyle. Čovječe...

znaš, pre ovih kazni sam pričao da ćemo opet da uzmemo medalju, a sad sam još više siguran u to.

alaj smo ih nepristojno razbili...
#dare, sad se vidi kolko me cene.

SRBIJA!!!

e ;)

uvek ;)

uvek smo bili avangarda u košarci, sad već vežbamo za sledeću sezonu kad udalje trojku ;)

e, i ja sam to vezhbavao. ide mnogo lakshe nego sa 6.25. pa josh na nakrivom koshu.

e, zamalo sam omanuo ovaj put u prognozi, izvinjavam se zato svim kladioničarima koji su me poslušali, ali osvetićemo se mi ovima bronzanima sledeće godine u finalu, na njihovom terenu, samo ako ne budu imali suđenje kao tunčeri.

pogledaj ovo i slobodno posle popizdi!
http://www.youtube.com/watch?v=j7y9SNNeeZU

Izazivaju mi agresiju, rado bih im otfikarila glave. Ovaj sa mandolinom bi mogao da ostane, ali da pikadom pogodi u oko g-đu Crnomarković.

vidi, vidi, blondesa!

#bejb, kako bi bilo da za to upotrebi gudalo violine? ili drshku violine. u ukrshtenicama drshka violine uvek je ke. da joj KEvu jebe. ne znam, ako otjesh, mozhemo i tako da uradimo.
#fatso, vidish ti to: pustish full da se malo izduva, i ona odma krene u osvetu i brutalno nasilje. zhenama je mesto u kuhinji, ili ovde u taverni mi, da peru ambalazhu.
a kad ste vetj tu, pogledajte i ovo:
http://www.youtube.com/watch?v=4O2p50hJ3AI

PARTIZAN

 

 

            Bila je jedna fotka, na fotki Đorđević, Grbović, Divac i Pecarski, iznad fotke ogromnim slovima: 'RASTRGNUĆEMO BARSU!' U ruci imali Barsinu zastavu... I rastrgli je, ne zastavu nego Barsu.

 

            Dvadeset četiri godine kasnije, Partizan rastrže i dalje, veoma slab i još više hendikepiran. Rekao sam hendikepiran? Moja greška.

            Postoji to nešto, Markes to zna, Sbilberg i Kamerun to znaju, kada radiš nešto, kada stvaraš, velika je mogućnost da nećeš uraditi kako treba, ali je mala mogućnost da ćeš ipak uraditi, i da će se iz te male mogućnosti izroditi veliki rezultat. Markes je svom izdavaču poslao rukopis romana 'Sto godina samoće', u propratnom pismu napisao: 'Ako ovo ne uspe, ubiću se.' Izdavač mu odgovorio: 'Nemoj da se ubiješ, uspelo je.'

            Natrag na Partizan. To je samo sport. Glupava košarka. Sećaš se, cilj je da se protne lopta kroz obruč... Postoje načini i načini kako uraditi tako nešto, većinom ne uspe, statistika je neumoljiva, ali kada uspe – na neki čudan način adrenalka krene da vrca hormone, a nakon adrenalke krene hipofiza sa svojim hormonima, i na kraju se nekako zadržimo kod endorfina. Mmmmmm...

            Počeo sam o Partizanu? Neeee seeeeri?1?

 

pffffft, samom tju sebi da ostavim prvi komentar, jer je u pi-ta-nju PAR-TI-ZAN! ljubavne, emotivne i erotske nedoumice?! ma daaaaaaj, PAR-TI-ZAN!

Хахаха, знала сам да ћеш нешто написати, истина нисм мислила пост него бар коментар са све "ПАР-ТИ-ЗАН". Дакле ПАР-ТИ-ЗАН!

Samo da nas Mosad ne bombarduje danas.

#omu, ako mosad ima takvih planova i nauma, trebalo bi da bombe usmeri na makabi. znash gde je fora? u izraelu ima barem tri makabija, ako ne i vishe. i onda zamisli mosada kako chkilji kroz onaj neki nishan na nekoliko ciljeva, a nije mu jasno koji da egzekutira. meni to super.
#berta, kad je u pitanju PAR-TI-ZAN, na lakat i pletjku bih progovorio. i ne samo to: evo tebi 539 buritja partizanovache!

Kada Dušan popije bananu on postaje KEC-MAN!

Ма даааај... партизановача... Друге се пију, партизановача се чува за не дај боже! Ко о чему ти о времену и партизану! И ево ти још три тачкице ... и још један узвичник да ти се нађе!

Да се ја питам ја бих избацила Израел из свих Еуро такмичења. Ко им јебе матер.

#berta, kako ko im jebe mater? partizan im izravno opshti s kevom.
#fatso, kada dushan popije dve tehnichke, on onda postane _________

pff, sport...antitalenat za bavljenje bilo kojim sportom koji koristi loptu...

Eh, da nam je drzava takva kao sto Partizan igra....

Upisujem se na post za grobarčiće male...

PAR-TI-Z(N)AN... pukli ste, narode.

Kolektivna neuroza sa komplikacijama.

ne mogu da se ulogujem vetj danima. pozheli mi dobrodoshlicu.

dobrodošli

mogu li sad da se hvalim da sam hakovana? (ou jea bejbe, dec it, dec it, hak mi, hak mi hard...)

bejbe, zashjto sereshj u mom delu dvorishjta? smo se dogovorili, kad te 'akuju, ideshj tamo iza poljskog, chjeshjkog i slovachjkog vecea, koji su u tvom delu dvorishjta, pa alachji do mile ti volje.

a za ostale: ovde se vidimo u chetvrtak uveche.

ti si ostali.

ŠAAAAAMPIONIIIIIIIIIII!!!!!!

Зашто ћутите...

bila zhurka u realnoj mi taverni sinotj, bash dok je trajala tekma. i svi su morali da gledaju, jebe mi se shto je bila zhurka. uskoro opshirnije o tome. PAR-TI-ZAN!

PARTIZANEEE, ALE ALE ALEEEEE !!!!! :)

#spejsi, to je to! i uvek i zauvek!
ali, nije pricha samo o tome, pricha je malo shira, ne, pricha je mnogo shira. dosezhe i do plitjaka ovog matriksa, gde gotovo nikoga vishe ni za shta nije briga. stiche se utisak da je vuk 91 najmanje autistichan u ovom blog sistemu.

Nisam u toku,al' nemo' da mi neko dira Borka!Bor,policija matriksa te shtiti!

PMS je ozhivela, posle eon i po!
www.pms.mojblog.rs
najbolja riba svih vremena i novopechena doktorkica!

boris ovde retko ostavlja tekstove i komentare na nechije tekstove? zhali bozhe shto serucne i toliko, ponekad...

e da Partizan, dodje mi da zapevam:"Oj Zvezdo, Zvezdana"....a to bilo Šošana? :)))

vecheras na redu hemofarm, vrshac, vojvodina, srbija.

da se odmah razumemo: netju stavljati nove hitove dok se ne zavrshi i F4 i domatja liga. a od partizana je bilo zaista surovo i bezobrazno ono shto su priredili ciboni. mislim, to je jebanje, ono pravo i autentichno jebanje - prvo ga umachesh onako, reda radi, a onda surduknesh izmedju bubrega, pored stomachne aorte, pa iz pleksusa probijesh dijafragmu. otprilike tako.

PAR-TI-ZAN!

osam mi doshli na utakmicu, na moj televizor, u moj stan, i zhdrakaju mi zhenu koja donosi li pivo donosi. moje pivo

Ale, aleeee!!!

a jesi chuo? kazu da Kecman ne ide u Pariz. davace trice iz Beograda :)))
Samo je jedan... PAR-TI-ZAN!!!

Kitjo - majsto-re (ma ne umem ja ovo)

Click na nick. Lakse ti je nego copy/paste.:)

Nekoliko prigodnih copy/paste-ova:

"Dule Vujosevic moze da natera protivnicke igrace da slave i kad su izgubili!"

"u fiba i ostalim organizacijama razmisljaju o skracivanju partizanovih utakmica za minut ili bar sekund kako bi i neki drugi timovi nekad mogli da pobede!"

"Kecman je nagazio liniju 6,25...al na svojoj polovini!..."

"Ko to moze da istera 16.000 Hrvata iz zagrebacke Arene za 0,6 sekundi a nije suzavac??? DUSAN KECMAN:))"

"najnovija vest!!!! Kecman nece ici u Pariz......sutirace iz Beograda..........."

"Vracajte snimak dok ne promasi - Aleksandar petrovic – komentator"

mozhemo mi da se zezamo po tim pitanjima ihaj, ali stoji nekoliko suvih chinjenica... da zanemarimo ostale, ali prevashodna je da smo se vujoshevitj i ja upoznali josh '87. dakle, pre 23 godine, a nakon toga smo se upoznali josh jednom, kad je vodio juniore, medju kojima je tada bio i danilovitj, a imali pripreme iznad pirota. duga pricha. isprichatju je jednom, bash u taverni mi. mnogo je dobra. za sada, ovoliko.

PMS ponovo u Blogogradu? :D

a i bezvremena opet u matriksu. stvari postaju sve bolje i bolje.
inache, za sve one koji su iz nisha: boris u petak, 14.5. gostuje u nishu, nishki kulturni centar, mala sala, na paliluli, od 19h. shou uzhio!

Samo da obavestim sve fanove da se Sanatorijum sinoć urNIŠtio, pa je u jednom trenutku uzeo mikrofon i rešio da kaže "Dosta je" i posle je ubrzo stvarno i bio kraj... Borise, hvala na knjizi i besplatnom pivu!
P.S. Mi nismo iz hora :)

ja kad kazhem neshto, tu nema zajebancije. a da si me sinotj video! a tek notjas! mrtav ozbiljan, iz vishe pravaca!

ma ne volim fudbal...samo da te pozdravim, onako djetitjki...oli maslinku?

arrow, ovde je rech samo o kosharci. fudbal je za dileje. ali maslinku ne' da odbijem. posebno ako je prati i neka konkretnost.

jeeeebote, otkada nisam usho u tavernu mi pod regularnim imenom i prezimenom...
dakle, 2:0 za partizan, plus dobra shorka. sutra je kraj serije. onda ide neshto novo. o, da...

Јеееееееботе кад ће та сага о Дулету?

to tju da sazhmem u kilometarski monolog, chim izdestilishem josh tri miliona buritja. to ide brzo.

dushko je vujoshevitj potpisao za CSKA. kraj priche. ljutiti se zbog toga, besmisleno je. saga o partizanu se nastavlja. vujoshevitj je samome sebi za zhivota podigao ne spomenik, nego legendu i kult. snatrio sam da ga u realnoj taverni mi ugostim krajem avgusta, kao shto sam karija peshitja i kapichitja, na primer. no, pusti snovi moji... ugostio sam i onog acu petrovitja, prvog zvezdinog trenera s pochetka zavrshene sezone. reko sam mu: 'sretjno.'
i tako dalje... zashto mi niko ne ostavlja komentar? poludetju? ne? boli me kurac? ajde?!

... ima li bre vishe ovde zhivih insana? da znam, jebiga, da ne turam novi hit badava... osetjam se ko fejat sejditj usred groblja...

Nema, bre...

E kad ti i ja kazem da nema, onda mosh misliti koliko je sati.... :(

ajlavju

prešli smo na partizanske vidove borbe.

po shumama i gorama...

ako sam dobro skontao - tekila gerila, a?
#nemiri, ti znash... ;)
#connore, spremi se za veliko ozhivljavanje.

TRUDNICE I TRUDNJAČE

 

 

            Dok sam radio u čuvenom Bečmenu, sa mnom je radila i jedna dama, a džambas, koja me i uvela u posao, jer je morala na porodiljsko. Tako sam od roštiljdžije za jedan dan avanzovao u administratora, organizatora, animir gospodina za brojne inspekcije, trulog radnika u proizvodnji i onoga koji šiba fakture, otpremnice i tako to u nekom DOS programu, koji se svaki čas šlogirao. Normalno da sam bio izgubljen, ali dama kojoj se smeši porodiljsko bolovanje bila je uz mene i pokazala mi trista i tri fore, kako bi mi olakšala novi posao. Iz gumenih čizama u cipele, beli (podrazumevajući se) mantil, i ništa kačket koji mi je, kao roštiljdžiji, štitio glavu od silnih garova i smradeža, kako god bezuspešno. I tako je vreme prolazilo, dami stomak stigao do pod bradu, štono se kaže onako narodski, međutim, ona je to ignorisala.

            'I gledaj sad, ako ti se desi da ovo... onda ti ono... i nemoj ništa da se brineš', objašnjavala mi je. Pokazala mi kako da čuvam kopije faktura, pokazala mi kako da one s greškom ili nerealizovane sačuvam za nekad ako zatreba. Ali u DOS program se nije mešala, što je u redu, mene naguzili da se zamajavam s primordijalnostima, ona je bila suvi operativac i uopšte mozak čitave firme. A stomak rastao i rastao, popeo joj se do nosa...

            'Ej', kažem joj jednog dana. 'Daj oladi malo, jedva sebe nosiš, nemoj da tegliš te kutijetine, ostavi ih tu, OSTAVI IH TU ODMAH, ja ću da prenesem.' 

            'Dobro, sledeću turu ti nosiš, samo da ovo stavim gde treba. I daj mi cigaretu.'

            Zamalo da je sudskim putem pošalju na porodiljsko. Otišla poslednjeg dana iza kojeg na snagu stupa neki zakon. Mnogo mi je nedostajala kad je konačno otišla, mada se pojedinih dana pojavljivala kao guest star, što me je neizmerno radovalo, jer je bila jedina osoba s kojom sam mogao da komuniciram a da mi ne trni mozak od gluposti. Rodila, postala majka i drugog deteta, prvo dete, ćerka, već je išla u školu i ona je makar jednom dnevno s posla zvala da proveri je li ćera uradila domaći. A ostajali smo tamo do mnogo prekovremeno...

 

...

 

            Izvrnula se u krevet i počela da ufće i pufće. Sve teško, plače joj se, gladno joj je(!), izmišlja šta god joj je volja, ali guzicu zavarila za krevet, na kraj pameti joj nije da ustane. Trudna možda čitava tri dana, možda ni toliko. Pa prođe tri meseca, potvrđeno da jeste trudna, zaboga TRUDNA SAM! Ustane iz kreveta koliko samo da ode u WC, onda opet u horizontalu. Održava trudnoću. Tako je naučili, tako je programirana: 'Ti ćeš, ćerko, jednog dana da se udaš, sad će mama da ti pokaže neke prečice kako da to što pre uradiš... Šu šu šuš, bla bla brm... Posle te briga.' (A i nas, dodaje mama u sebi, jer je i ona deo programa)

            Totalno nezadovoljna bilo čime, ugoditi joj gotovo pa je nemoguće. Sve joj dosadno. Iz dosade (ako ne računamo isprogramiranost), rešila da je dečko nafiluje, a ionako je vreme da zakevi... Dok je bila devojčica, lastiš je bio njen, ako nije bio, trudila se da bude glavna na lastišu. Normalno.

            Oko petog meseca, sva zakrmljena od mnoštva slatkih, kiselih, ljutih i slanih artikala, počne da se brine da joj ne pukne vodenjak. I kojega je dete pol?! Bolje da je muško. Bolje bolje bolje da je dečak! Ako joj na pregledu kažu da je još rano da se utvrdi pol, ono unutra se postavilo tako da se ne može jasno videti je li muško ili žensko, jao panike! Daj slatkiše! Daj kafu! Nemoj cigaretu, nemoj ni da mi pušiš u blizini, trudna sam, jebote! Daj dim, ali odmah beži!

            Posle plače. Plakala i pre toga. Ginekolog rekao da je sve u redu, šta zna ginekolog, njoj je teško. Razmišlja o epiduralnoj. Košta. Ubija svog dragog u pojam da kako god zna skupi pare za epiduralnu. Dragi odmah izlazi iz kadra, ide da smišlja kako da se oslobodi sveg ovog sranja. A njegova draga tek što je zagazila u šesti mesec trudnoće, nije ni to, ne može više očima da ga gleda, ni ona ni njena majka. Pršte saveti kao konfeti...

 

...

 

            Slađana, ako ovo budeš pročitala, hoću da znaš da si žena-zmaj! Ali, tebi je to ionako jasno...

            I pozdrav svim ženama zmajevima, moje je srce radosno jer ih ima. Gde ćeš lepše od te činjenice?

            Ovaj drugi soj ne bih da spominjem, takve ionako nađu sebi adekvatnog gmizavca.

           

           

 

bash imam jednu takvu ovde na vishoj, zena zmaj, ushla u osmi mesec i josh je tu da nam pokaze zadatke :)
eh, i ona ce na porodiljsko prvog, vec nam svima nedostaje...
a ovaj drugi soj, lepo reche, nadju one gmizavce za sebe...

Змајчеки изнад свега. Што би мој баба рекао: шта се пренемажу, како индијанке у филмовима: јаше коња, сјаше са коња, оде у жбуње, породи се, замота бебу, врати се на коња. И јаше...
Не познајем ове гмизолике, видећу себе па ћу се опет вратити овде да бацим коментар).

Jes' vala... A mnogo je ovijeh drugih... Tačnije, sve ih je više... Mora čo'ek četvore oči da uprti i da nauči brzo da trči da ga ne pretvore u, kakvog, gmizavca...

Zenoljubachki post.

One druge i nisu neke zene.

Žene su danas razmažene, bož' sačuvaj.. Zapravo većina...
Ne mislim da to ima veze sa činjenicom što su trudne.To je verovatno veoma slično i u netrudnjačkom periodu, samo ovako postiože svoj pun kapacitet.
Ja sam sa posla otišla na porodjaj, al ponekad mi žao što bar taj period nisam iskoristila da se iskekeljim i metim ruke pod dupe, slamku medj zube i vičem - ne mogi, trudna sam!

moj Zmaj je dva dana pred porodjaj resila da opere prozore, jel, boze moj , kako da ode da se poradja a prozori prljavi....

hteo sam puskom da je skinem sa prozora.... :))))

kakva žena - takva trudnica i ajlavju

drugo stanje nije bolesno stanje - drugo stanje je jedno VRLO zdravo stanje.

a primetio bih, bar iz mog skromnog, tromesecnog iskustva, da je i biti roditelj jedno vrlo zdravo stanje.
bar mi za sada tako izgleda :)

pozdrav od nas troje:
http://i269.photobucket.com/albums/jj48/brzlin/NasTroje1.jpg

Tačno je to. Ipak, znam nekoliko žena zmajeva koje su rodile gmizavce.

#ikaruse, onda ti jasno o chemu pripovedam u ovom hitu. nalepi ti se na dushu, pa onda otje da se odlepi i ode, a ono neshto boli, pa peche, pa huh...
#berta, mene dok moja majka nosila (mada zli jezici tvrde da nisam, kao ni ona brkata fbiana, rodjen nego sazdan po nechijem paklenom planu), ishla i tamo i vamo, chak davala ispite na medicini. legenda kazhe da je samu sebe porodila...

#rastko, gmizavci nisu loshi, ako im pristupish na pravi nachin. mozhe i na roshtilju, bre, iako sam ja za tradicionalnije krmetine.
#neuro, za tebe mi sve jasno. dovoljno da ti chujem glaaaas...
#tata, ne bi uspeo. pushka je pushka, ali zavesa je, jebiga, ipak zavesa.

#nemiri, ajlavjutu. a pogle ovo ;) aaaaaaaaaaa! moram opet! ;)

#imenjache, super je fotka, ali moram da konstatujem da si ipak najruzhniji u tom drushtvancetu. nisi ti kriv. pozdrav za suprugu i podmadak!
#milane, ima i takvih sluchajeva. ima mnogo takvih sluchajeva, shtavishe. sad, da li je to pravda il' nepravda neka, pitam se pitam se...

pa moj posao i nije da budem lep, vec da obezbedim neki prosperitet nase male zajednice. jebes ga, tako se zalomilo.
a sta, za mene nema pozdrav !?

igrom slučaja baš sam jednu juče gurala u porođajnu salu, jedva sam je prisilila da sedne u kolica, jer je takav protokol, njen muž je samo sa kesama cupkao oko nas, mislim da je ova zmaj, ma i on je zmaj, kad prijaju jedno drugom, a ovde se to videlo

uuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu ;) kako to dobro zvuči

#imenjache, pozdrav tebi se naprosto podrazumeva. iako si i dalje najruzhniji u toj maloj zajednici. evo ti 33 buritja lepotovache, mislim da tje to da pomogne, makar malo.
#bloom, to je upravo to. oboje kipte od nechega, a to neshto nije kretenski, nego je bash... nego je bash...

#nemiri, a vidi ovaj migomet, vidi ga ;) ;) ;) ;) ;)
krepi dushu, osvezhava...

a ne goji, samo ti se jedan obraz malo ubuci

Kad ustane kuka i motika...a ustace.

Ta tri junaka sa početka priče shodno svojim marketinškim biznisima imaju i neke akcije u beogradskim bilbordima, pa je shodno tome nekim radikalnijim građanima pala na pamet akcija "jedan platan, jedan bilbord", opet neki umereniji građani kažu: "nemoj, to je krivično delo".
A ja se mislim, kako to da seča tih razgranatih starina krivično delo?

Srećan ti rođendan imenjače, doduše sa zakašnjenjem, odoh sad da prošetam ćeru, da se slikamo ispod platana dok još stoje.
Pradeda joj se još šetao ispod njih, šteta bi bilo da njoj to bude uskraćeno.

A ja se mislim, kako to da seča tih razgranatih starina NIJE krivično delo?

Kadija te tuzi kadija ti sudi, po tom principu. A nase kadije osudise na smrt drvece, bez da je sudjenja uopste i bilo i da uopste znamo zasto su krivi, osim sto su stari, lepi i pomalo bolesni. Sani, posto sam obecala nagradu, reci koja ambalaza je najprihvatljivija za I mesto konkursa za najbolju pricu o platanima. Nije obecanje zec pa da pobegne u shumu.

ima tu neshto shto me mnogo nervira, ali sada ne mogu opshirno jer moram u realnu tavernu mi. rech je o tome da je neshto slichno pre nekoliko godina uradjeno drvetju na pirotskom keju. ja tada bio u beogradu. sada se to radi u bg-u, a ja u pirotu. e, to me nervira...
#imenjache, hvala za rodjendan.
#abf, daj shta ima na lageru, nisam izbirljiv.

Sada i tebe nesto ignorisu, kako administracija tako i svi ostali, sem mene i vrpca. Ljudi, sta se desava, gde ste? Halo?

he he, mene je administracija odvajkada ignorisala, bio sam nekoliko puta na naslovnici dok je ovde bila dobri duh nemiri. samo nekoliko puta. sve ostalo je pogreshna legenda. (ovo je istina, nekoliko meseci nisam ni mogao da prismrdim na naslovnicu, ako je nemiri bila bog i batina, i uprkos tome shto sam dumbarao neke tekstove koji mi znache, i koji su drugdekod bili vrednovani).
medjutim, nije sada o tome rech...
idemo dalje, chim se dohvatim shanka...

buffff... dohvatio sam se shanka i pljusnuo po njemu sve tri moje glave sa 16 ochiju, plus sedamnaesto koje pupi...
aha, eve ga opet gazda na tavernu, u punim sjajevima i oblicima!
okej, poshto sam tako silno godinama unazad ishvalio svoga avatara, vishe i nemam potrebu da se kurchim u tom smeru, pravcu i pogledu. u smislu - mozhda. ali ne sada.
drvetje, je li. e pa, ajmo ovako. u ono vreme, a to je konkretno bila neka hiljadudevetstoosamdeseta, u zabavishtu smo, vaspitachice nas vode pored vodotoka - da spoznamo shta je reka a shta potok, i shta je izvor. sve smo videli. onda smo skupljali pozhutelo lishtje. vaspitachice nam rekle da ti listovi opadaju jer sada drvetje mora da spava... drvetje se nije probudilo. otjete josh? tek sam u zabavishtu!

#abf, ovaj je samo za tebe. ne diraj mi nemire, barem ne u narednih ihaj meseci. okej?

ajmo dalje, sa sijaset digresija na ovo ili ono!
tamo gde je bila shuma i potok, vishe nije bilo shume, a korito potoka su izbetonirali. jebiga, iza moje zgrade tekla je neka rechica, znam, setjam se, bilo je kao neko korito i trske. vode nije bilo. vetj su tada bili likvidirali vodu. gde je tekla rechica, nasuli su shljunak, onda asfaltirali i napravili ulicu plus parking. turili dva drva. ta dva drva enormno brzo rasla. posekli ih.

... obrazlozhenje: mogu da ugroze parking. korenje tih stabala i dalje su tamo. ne ugrozhavaju parking. smisao svega toga? eeeee...

... chuo sam za josh nekoliko sluchajeva zatrpavanja vodotokova, neke sam i video pre no shto su poginuli.
nishava protiche kroz pirot, kej je jedan od najlepshih, ako ne i bash najlepshi. pre no shto su betonirali korito, silazio sam do same vodotekutje nishave i gledao je. vodolija, jebiga. onda sam provalio da iz peska i shljunka, na obodima obale, izvire voda! skoro pa na svakih desetak metara! tek tako, mini izvori, i pio sam sa njih, o jesam pio sa njih! sada je to zabetonirano. mada, sve se mislim, ako se bash ubaksuzim, ima da nadjem barem dva izvorchitja medj' betonima...
sad, kakve sve ovo veze ima sa drvetjem i platanima? ima, itekako ima!

Nece iseci stabla. Dozvolice pobedu naroda a zbog te drame scenario je i napisan. U slucaju da se povede borba o tome da malo izvade rucerde iz nasih dzepova ne bi islo tako lako... Zatpo su i smislili ovo - da i puk malo oseti draz pobede i skrene paznju sa drskih misli koje se radjaju zbog krcenja u stomaku.

to je valjda svima jasno. kad je narod pobedio? zato su ona trojica marketinshki magovi. ma(z)govi.

malo pre sam si pustio 'avatar'. ima tu neke slichnosti, ali samo shto se drvetja tiche...

a sve prisutne bih zamolio da pogledaju ovaj spotitj, ne traje dugo, slobodno mozhete da odvrnete zvuk do kraja:
http://www.youtube.com/watch?v=kkq0RLcbmIU
i onda se ja pitam gde smo se izgubili i zashto...

a za nas što ne znamo negleski:

http://www.youtube.com/watch?v=q8LaHsC4ip0&feature=related

na bulevaru upravo seku drvece iznad glava ljudima koji stoje ispod ne bi li ga zastitili.
jebote, ubice nekog

ne znam, da sam na njihovom mestu i da sam toliko zasro, ja bih shto pre vatao dzhadu, shto dalje. jer kad bude krenulo, netje vishe biti sherpi, zvizhdaljki i performansa, jok. pucatje kichme i lobanje.

Ma, ovo sto ti rece ovaj anonimni danima slusam, ali kao sto Vrabac rece, oni se ne sale, seku, covece, kakva crna pobeda? Gde su tvoji tavernisti, gde su ljudi da ovo malo vise na blogu podrze? Sto Nemiri tebi za ljubav ne napise post? Ili sve one cice sto dolaze inace? Zasto Tobic ne napise nesto u Kuriru? Pavlec? Da li oni znaju da mi ovo radimo?

proveritju. ne znam. ali sad tju da im dam zhegu, pa ako uspe onda je uspelo. a shto se ovih tiche, neka im je bog u pomotj, ako uopshte veruju u tako neshto. trebatje im, mnogo tje im trebati.

slushaj, ako ovo nikoga ne zanima, ovo shto sam skrstio i slozhio, okej. marsh u pichku materinu. a ja tju da nastavim po svom planu. ne platanu, nego planu. mrsh!

Evo, mene zanima, ako nikog drugog ne zanima.

Mоžda, osim nas nekoliko, u ovom Matrixu, jednostavno, nema nikoga... A čak i ako ima, svodi se na isto...

Uh, bre... Baš sam besna!!! Sad sam napisala kod mene odgovor ABF, pa da ne ponavljam, ali ovo zaista nije normalno!!!

Ja bas mislim da su se ljudi trgli, svako na svoj nacin. I to je lepo. treba i na ovome biti zahvalan. probali smo, nije uspelo da to dopre daleko, ali ko zna, mozda ieste. Sigurno je mnogo ljudi potpisalo peticiju zato sto je bila recimo istaknuta na tvom blogu.

Evo Bibo procitala sam kod tebe sta si mi napisala, ali ostavicu ovde komentar. Ovde u Beogradu vlada inercija, blaziranost, izfoliranost na svakom koraku. Svi se bore za zivot kako znaju i umeju. Nezaposlenost je jeziva, otkazi, pri tome su ljudi od straha postali i sebicni. Sami ljudi koji zive u Bulevaru su se nekako organizovali, ali ima i nekih koji tu zive, idu na Pravni, ETF i Masinac, pa nista...ne osecaju ljudi vise nista kao SVOJE, mesto im nije dom. Onaj moj komsija sto je radio ispred zgrade doziveo je da mu namerno tu dovode pse da obavljaju nuzdu, gadjali su ga flasom (sve mi je to ispricao danas predsednik kucnog saveta, on cak i nije, koliko je skorman)...grozne stvari se desavaju medju nama samima. Ko jos malo ima neke snage, ne zna ni sam gde da udari, gde je to srce vlasti u koje treba zabosti pravu rec, koja ce ta gvozdena vrata birokratije da otvori. Gordana Comic vodi blog, ali izgleda ne cita sta smo pisali ovih par dana. Zasto im ne kaze nesto? Ovo je prostor misljenja, nas Sokratov trg i to je nazalost jedino sto imamo. Oni koji su bili da zastite tamo direktno stabla su Vrabac i Akvamarin. Da, oni su bili i videli da je samo Rambo od poznatih licnosti tamo. Nije neko drugi, neko mozda jos od tih poznatih licnosti koje su medijski eksponirane. Znas zasto? Zato sto su i te zvezde kao npr. Bajaga samo drzavni sviraci, dvorska svita. Ovi kao underground scena i to, vidis valjda da nisu bili spremni za tako nesto. Intelektualci? Oni koji vrede njih nikada ni ne cujemo. Sve sto gledamo je fake, sve sto slusamo je upravo ono sto se sada pokazuje na delu. Ali, dok god ima nekoliko ljudi ili makar dvoje ili cak i jedan ko se buni, to je isto kao i u sred betona neka zila proviri, neda se.

ponovio sam link ovog teksta na fejsbuku. ponovitju i josh jednom. posle tju da bijem. djeram pijaca je bio moj neposredni komshiluk. u blizini zhive i nebojsha braditj, branimir brstina, chini mi se da je tu i vojin tjetkovitj. mislim, sretali smo se u C marketu...

Sani, da li znas zasto se Tobidjenja i Pavle Cosic ne oglasavaju povodom ove skandalozne situacije? Oni su javne licnosti. Najvise od svih korisnika ovog bloga. Mozda je samo Ognjenka iz Autoparka poznatija, ali ona zena ocito nece da se cima oko toga.

pavlec reche da tje mozhda da slozhi neshto, a tobitj je u ko zna kojoj dimenziji i nedostupavan je.

Ne mogu da verujem da Pavle tvrdi pazar. Ne mogu da verujem da Tobidjenja spava. Ne mogu da verujem da imas ovako malo komentara. Ovo se nije u istoriji blogovanja dogodilo.

Ima jedan komentar koji je moj dobar drugar Ivan na njihovom lokalnom (penjačkom) forumu ostavio pre skoro dve godine kada su sekli platane kod njih u Podgorici. Mislim da će ti se svideti.
(napomena: tada je bio privremeno u Americi pa im se javljao odatle, čisto da bude jasan kraj komentara)

"Platanus acerifolia, ili javorolisni platan po srpski, prica jednu lijepu pricu o tome kako necemu moze da se dozvoli da ima smisla samo onda kad za shvatanje tog smisla ne treba vise od prva dva razreda osnovne. Dobro, tri. Elem, doticno drvo je nastalo ukrstanjem dvije vrste platana, zapadnog (occidentalis), koji raste u mom trenutnom komsiluku, i istocnog (orientalis), kome je, kao sto mu i ime kaze, kuca sa druge strane okeana. Jedne od prvih ovakvih platana je na ove prostore donio knez Milos Obrenovic, od kojih vecinu i danas mozete vidjeti u Beogradu, u Topciderskom parku i Arandjelovcu, u njihovom gradskom parku. Nije sto ja volim to drvo, ali jedan od ovih platana, koji raste ispred knez Milosevog konaka, je nesto sto predstavlja jedan od ljepsih beogradskih spomenika uopste, vise liceci na drvece koje je Tolkin smjestio u sume Lorijena nego na dio uobicajenih parkovskih pejzaza.
Kao i sve sto ljepotu ne posudjuje od laskanja lokalnih cankoliza i ulizica, vec je crpi iz sopstvene, unutrasnje snage, tako i ovaj nas drugar ima nezgodnu naviku da ne voli pakovanje u male, uske zardinjere i plitke trotoare, nego ih razbija i lomi svojim korijenjem, koje nesto bas i ne kapira zasto taj beton bas mora da bude tu i u tolikoj kolicini. I to jos pa ravan. Prosto receno, nije on kriv sto mi od njega ocekujemo da se ponasa kao fikus kad on to nije. Kako god bilo, kidanje platana u Njegosevoj je jedna potpuno normalna i ocekivana prica, koja upravo prilzilazi iz svega sto sam maloprije pomenuo. NJihova ljepota i snaga nisu nesto sto bas simbolizuje pokornost i poslusnost, a lokalni gradski beskicmenjaci, kojima je "da, sefe" zamijenilo i mantre i molitve, u nacinu na koji platani razgovaraju sa trotoarima mogu da vide samo sopstvenu porugu. Posto su u ovom Montenegru oni u vecini, za ove druge je logicno da nema mjesta. Zato, motornu u ruke i udri, a bageri ce posle da izravnaju ono sto je preteklo. Inace, u centru Podgorice je ionako previse uspomena na pricu o vremenu prije '45, tako da posle Vuka Karadzica, nesto me ne cudi da je izbaceno i drvo koje je jedan Obrenovic donio na Balkan. Cudi me samo da zajedno sa platanima, nisu i Njegosu pokazali drugi zuti. Ovako, ostaju mu kafici da u njima iskulira. A 'ladovina, kome jos to u Podgorici treba?
Ovdje u Washingtonu prave svakakve budalastine, ali ima nesto sto mi se svidja. Kad gradskog sefa, serifa, sta li je vec, nervira neka zgrada, on je fino srusi i nikome nista. Cio blok, OK, nema problema. Ali sta god da od toga radi, ne pada mu na pamet da jedno jedino postojece drvo posijece, pa sve i ako ne izgleda ni malo reprezentativno. Glupi Amerikanci."

Vrabac, posle ovog tvog komentara još me veća tuga uhvatila :(((

fuck, skroz mi opala popularnost. iz temelja sam se sad potreso.
okej, bez zezanja, u ovaj matriks ulazim sukcesivno i kolokvijalno, davno su proshli oni dani hiperaktivnosti. meni zhao shto pavlec i tobitj nisu slozhili neshto na temu platana, ali tu nishta ne mogu da uradim. zapravo, mogu - da napishem tekst umesto njih i da ih potpishem kao autore. najverovatnije se ne bi bunili, ali to i ne bi bila neka fora. ja i nadalje patim zbog tog drvetja. i ne samo zbog njega. medjutim, vecheras mi se desila jedna ok stvar. opet sam se sprijateljio s choporom pasa, a taj zhutja je bio ekstra ljubomoran i sve ostale kere terao lavezhom, da mi sluchajno ne pridju jer on je samoga sebe skontao kao povlashtjenog.

Dobro, kada sledeci put budem gledala kako prebijaju pijanog Tobica u kaficu zato sto je vredjao murijase, ja necu reagovati. Dala sam mu i telefon za svedoka, ali posle ovoga me bas briga. Pavle mozda ne vidi marketinske potencijale u ovoj akciji za svoje stvaralastvo pa zato ne moze da slozi protestni post. Makar jedan. Gde je taj Mirror b92? Gde je sve? Neka, ti si svoje dao i zbog toga pretrpeo malu oseku u popularnosti, ali nema veze, dok nije taverna prazna i imas bar malo celjadi koja nisu besna, preziveces. Bez sale, mene ovo nervira zato sto nista ne moze da ih spreci. I da dezuramo kao vitezovi zlatne grane, svi, oni bi opet uradili to sto su naumili. Ljudi su se pobunili kako su znali i umeli, neko kao Vrabac, neko tako, ali je ovo samo pokazna vezba da ljude niko ne uzima za ozbiljno, da demokratija ne funkcionise. Podnece se i tuzba, ali oni ce opet biti valst, a mi - mi.

Sta da kazem osim da sam besna!!!!!!!!!!!! Ljudi, mi ne postojimo za te frizirane pametnjakovice.Boli ih ona stvar. Kad shvatimo da ne menja zakon nuzda nego gomnjiva motka mozda nesto i ucinimo.Samo...do tada nece biti ni platana ni mnogih od nas.P.S. drago mi je zbog tvog Zucka.

#abf, tobitj i panduracija nisu se samo jednom susretali. mislim da jedino u realnoj taverni mi on ne bi popio batine, jer sam super s organima reda, ne pitaj me kako to postizhem, ali nije uvlakusha. ima i drugih stvari koje ih dotichu. to sada nije tema, jednom tju i o tome neshto da napishem, medjutim da se sada zadrzhimo na platanima, kojih je sve manje. vetj sam u jednoj od kontemplacija, dvadesetak komentara iznad ovog, napisao kako su nastradala i drvetja na pirotskom keju. za razliku od bulevara, ovde su u pitanju bile lipe. oshishali su i oshashavili kej pored nishave. onda zasadili mladice, koje su pijani huliganchitji odmah polomili. mene hvata frka od treznih huligana, koji su na polozhajima i pokrivaju se kojekakvim zakonskim odredbama i struchnim objashnjenjima. znash zashto mi je frka od njih? protestovati protiv takvih je bespredmetno. neosetljivi su. zombiji. tu eventualno pomazhe samo tojaga, motka, shurikeni i buzdovan kraljevitja marka, pa da razgonish te japije na buljuke. kad vidim nekog takvog da ispaljuje deset rechenica u minutu, spontano krene da mi se cima ubojita desnica...
# virgo, zhuti se danas nije pojavio. sinotj sam ga nahranio, mislim da je na kraju rekao aaaaaa dooostaaaa! pa dok sve to svari, je li...
a shto se ovih drugih kerova tiche, kao shto rekoh, zasluzhili su da ih polomish kakvim god orudjem i priruchnim sredstvom. ti jebeni japiji ladno shutiraju i pse. zhao mi je, ali zaista ne zasluzhuju milost. prvo da ih izgazish a onda da ih poshaljesh na njivu, da na njivi vidaju rane i da rade neshto pametno.

Bolje da ne znas kako ono izgleda. Ni pogled u psece oci te ne bi mogao utesiti.

Kratak fitilj zločinca s testerom
Piše: Arh. Branislav Jovin

Moj prvi susret sa Đilas Draganom (na njegov poziv) bio je u nedelju 25. novembra 2007. Više od jednog sata govorio sam mu o urbanizmu Beograda, o legendarnom gradonačelniku Branku Pešiću i njegovim zaslugama za izgradnju „Mostarske petlje“, izradu GUP-BGD 1972, formiranje „Sektora za Metro“ i projekte prve etape Metro-sistema, za izgradnju mostova i saobraćajne infrastrukture... Govorio sam Đilasu o urbanističkom prevratu 1982. i „automobilsko-tramvajskom“ Beogradu samoupravljača iz Rakovice, Radoja Stefanovića, koji je u ulici generala Ždanova trasirao „Tramvaj za 21.vek“...

Pričao sam o Zoranu Đinđiću, koji je prve nedelje kao gradonačelnik Beograda (1997) posetio „Sektor za Metro“ i dao nalog da se ažuriraju projekti Metro-sistema i glavni projekat Metro-mosta na poziciji Nemanjine ulice; objasnio sam mu da su zbog bombardovanja 1999. prekinute pripreme za izgradnju Metro-mosta... Govorio sam Đilasu o samoupravljaču sa Bežanije Nenadu Bogdanoviću, koji se 2000, umesto Beograda sa Metro-sistemom i Metro-mosta Zorana Đinđića, odlučio za „automobilsko-tramvajsko ludilo“ iz vremena samoupravljanja. Pomenuo sam most na Adi, most interesne grupe DS pod imenom „sedmorica nedodirljivih“; nisam preskočio ni priču o tramvaju „španskih prijatelja“ koji treba da ide sredinom Bulevara Kralja Aleksandra i sredinom Bulevara Zorana Đinđića na Novom Beogradu.

Posle mog izlaganja, kandidat DS za gradonačelnika, Đilas Dragan mi je rekao: „Ja sam sto posto za metro... Ja nemam moralno pravo da pravim most na Adi kad tim novcima mogu da se naprave dva mosta “.

Beogradski faraon: Dragan Đilas, najveći Tadićev sin
Photo: Stock

Ali, već 19. avgusta 2008. kada je Đilas Dragan „postao“ gradonačelnik (nisu ga glasanjem izabrali Beograđani), uzbuđeno je poručio: „Posebno sam srećan što ću u toku svog mandata realizovati započete projekte mog prethodnika – najboljeg gradonačelnika Beograda svih vremena“. I, stvarno, krajem 2008. povodom svečanosti „sto dana gradonačelnika“, pritiskom na „zeleno dugme“, počeo je da gradi faraonski most-spomenik DS na Adi.

Istovremeno, Đilas je odbio ponuđeni ruski kredit, pola milijarde dolara, za metro (inače, metro je 19. novembra 2008. proglašen za Razvojni projekat Srbije), jer “španski prijatelji” još nisu završili dokumentaciju za tramvaj Nenada Bogdanovića, tačnije: ako se gradi Metro, onda novcima raspolaže država; ali, ako se gradi tramvaj onda o “tokovima novca” odlučuje lično Đilas Dragan. Krajem 2009. Đilas izdaje nalog da započne „Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra“, što je sinonim za izgradnju „tramvaja španskih prijatelja prethodnog gradonačelnika“. Praktično, bila je to naredba za izgradnju 520 parking mesta „Žike Pauka“, uz naredbu za masovno i ekspresno „testero-klanje“ 431 „na smrt bolesnih“ platana, koje ovih dana, uz masovno prisustvo i zaštitu kordona policije, obavljaju „iskusni stručnjaci“ dovedeni iz Republike Srpske... Na video-zapisima i na više od hiljadu fotografija, očigledno je da su svi do sad posečeni platani bili - apsolutno zrdavi!. U međuvremenu, „klanje platana“ se nastavlja.

***

Moj poslednji susret sa Đilas Draganom (na njegov poziv) bio je u četvrtak, 16. oktobra 2008. Sastanak u maloj sali Skupštine grada odigrao se povodom prezentacije „Metro – Tramvaj“. Kad sam odbio da u nedelju dođem na nastavak sastanka na kome je moje prisustvo trebalo da bude pokriće da se od tramvaja „španskih prijatelja“ Nenada Bogdanovića i Metro-sistema Zorana Đinđića, napravi monstrum: Tramvajski-Metro Dragana Đilasa - gradonačelnik je ustao sa stolice, počeo histerično da viče na mene i napustio sastanak tako što je rukom otvorio unutrašnja vrata, a nogom spoljna!

Kordon brani Đilasa: Policija čuva drvoseče iz Republike Šumske
Photo: FB

Isto veče ovo sam ispričao našem poznatom neuropsihijatru koji mi je rekao: „Mi takvima postavljamo staratelja, a ne da takav odlučuje o sudbini, životu i smrti dva miliona Beograđana“. Elem, da je predsednik DS Boris Tadić, kad je 2008. imenovao Đilas Dragana za gradonačelnika Beograda - imenovao i njegovog „staratelja“ - jer se za „kratak fitilj“ znalo i pre 2008, danas bi se uveliko gradio Metro-most gradonačelnika Zorana Đinđića, a platani u Bulevaru bi spokojno čekali proleće da ponovo, svojim velikim listovina, ukrase najlepšu i najdužu beogradsku ulicu, kao što su je ukrašavali prethodnih osamdeset godina.

Za sve što se od 2008. do danas dogodilo Beogradu i Beograđanima, pre svih, odgovoran je predsednik DS Boris Tadić. Zašto? Zato što mu je Akademija arhitekture, tokom kampanje za izbore 2008. pismeno dostavila sve o Metro-sistemu Zorana Đinđića, tramvaju Nenada Bogdanovića, o mostu na Adi sa imenima „sedmorice nedodirljivih“... Mada je Boris Tadić sve to znao, imenovao je Đilas Dragana za gradonačelnika Beograda sa „partijskim zadatkom“ da realizuje „viziju“ prethodnog gradonačelnika. Imenovao je Đilas Dragana, vojnika partije s dvostrukim moralom i kratkim fitiljom koji nogom otvara vrata. Postavio je čelo prestonice egzekutora koji motornom testerom trasira tramvaj „španskih prijatelja“ i imenuje njihovog ambasadora za počasnog građanina Beograda! Naravno, od Đilas Dragana ovo nije sve: još će nam taj mnogo toga urbicidnog i eko-zločinačkog demonstrirati, jer Borisu Tadiću ni na kraj pameti nije da smeni lojalnog, bogatog i bahatog partijskog poslušnika.

* Autor je arhitekta-urbanista, član Akademije arhitekture Srbije

Dotični Žućko je nešto mlađi od mene, stanovali smo u istoj zgradi i išli u istu osnovnu školu. Još kao klinac mi je bio mnogo ljigav, pa se nismo mnogo družili. Da sam znao u šta će da izdžiklja, častio bih ga macolama svaki dan.

kad chujesh taj glas, izgleda kao odbegao iz mapet shououoa i onda mutirao u neshto kao iz laku notj decououo.
vidi, nisi mogao da znash, verovatno ti nije ni palo na pamet. ja svakom klincu dooobro izverglam ushi, onako da se chuje ono frrrrc, i sve su to postali primerni gradjani, kadri da uskoche za tebe ako je frka.

mnogo mi se svidja " Republika Shumska" :))) genijalno! :))

istini za volju: ti ljudi iz te Republike dodjoshe kanda da prenesu svoja znanja i veshtine sticana tamo, pa malko izveshbashe to na gori u mom komshiluku, a sad se dadoshe kolko vidim u akciju shirom nam lepe em drage drzave.

da ne ispadnem zlurad, uopste ne pripovedam o ljudima koji su dosli gonjeni nesrecom, vec o mangupima koji znaju samo ono sto su prvo naucili u svom zivotu ekonomskom: kubikaza drveta jednaka je izvesnoj kolicini deviza (nekoc maraka sada evra).

a sto se tice platana: vreme uvek pokaze istinu, u slucaju da na mestu posecenih platana niknu novosadjena stabla, sve ok. budu li nikla parking mesta, neke pruge mozda ili stogod drugo, da se drvoubice odmah imaju prokleti do sedmog kolena.

ne znam ni sam zasto kucam sve ovo ...

#machor, valjda ti doshlo, ne znam shta da ti kazhem. pregori licna. pregore dve-tri licne. ali kad stalno izbija kurcshlus, znachi da neshto ne valja van osiguracha, a to shto ne valja van osiguracha je chitava mrezha.
ova se bagra i vishe nego jednom izhivljavala na bulevaru, samo shto je bilo lokalno i skriveno, u smislu da ti preseku vodovodnu cev jer su kopali ili trazhili neki kurac, pa po 7 (sedam) dana nemash vodu. ili struju. pogodili su sve shto ne treba, bez greshke.
'republika shumska' je, recimo, neshto shto mi se ne dopada kao naziv. onda vidim te buzdovane koji su doshli iz republike srpske, imaju jezichine od dva i po metra i isto toliko jedinica IQ - dva i po. ali rachundzhije. zhutje rachundzhije (#stepski, evo opet zhutje, ali sad je onaj tjopitjev). koga je muka i nevolja poterala, taj se ne oglashava tek tako, ali besna bagra itekako, posebno kad ne treba. ne gajim nikakvu emociju prema njima. nek se nose u pichku materinu odakle su i doshli. tachka.

Posle slicnog takvog drvocida a la Djilas, u Ulici Vase Stajica u Novom Sadu, nekoliko lokalnih radijskih i novinskih redakcija mesecima je svakodnevmno zvalo Gradsko zelenilo s istim pitanjem: "Kad stizu nove sadnice?" U tome je ucestvovao i zavidan broj gradjana. I, posle nekog vremena, eto novog drvoreda. Parking ostade kakav i bese.
Htedoh reci da treba naci nacin da ih se i dalje jebe u glavu i ne pusta da tu temu odnese neko drugo, spinovano, baljezganje.

Reći Republika Shumska je takav jezik mrznje da nemam reci!!! Neka je na cast tom navodno ozbiljnom coveku koji je tako nesto za javnost srocio. Narocito sto ti likovi koji tako blebecu nikada tamo nisu ni bili. Sramota.

No, zna se iz kakve kuhinje dolazi taj recnik.

iz iste iz koje se javlja i ovaj "urbani balvan".

http://vrabacusteni.wordpress.com/2010/03/04/urbani-balvan/

gosn machoru su prvo bili krivi beograđani, pa sada ljudi iz "republike šumske", sutra će verovatno to biti marsovci a ni jevreje ne treba isključiti.

novi sad je jedan prelep grad u svakom smislu te reči.
nažalost, neki bi od njega da naprave austrougarsku palanku.
na sreću, još uvek su u manjini.

gazda, samo da ti se javim. ugleugleugle i aj ćao.

gos'n vrabac,

bez namere da se upustam u polemiku sa vama, a pogotovu sa vama, pa ipak zelim da iznesem povodom te vase aluzije da sam cak i nacista jednu stvar: jevrej sam.

sto se tice 2 miliona beogradjana, ne smetaju mi i nista mi nisu krivi. cak naprotiv, beogradjanke su mi kadgod bile drage druzbenice, a i dan danas rado sa njima obavljam kojekakve radnje.

beogradski mangupi sasvim su druga stvar ... kao recimo grupica oko pokojnog im lidera, no istini za volju, neke njegove ministre imamo za ministre i u danasnjoj vladi ... no ima tu jos svakakvih mangupa.

marsovci su mi sasvim dragi. kao i vasostala stvorenja sa drugih planeta. sto ne bih mogao da tvrdim kad razmisljam o vama i vasoj malenkosti.

republika sumska ... licno sam drzao nesrecne ljude u svojoj kuci i pomogao mnogima i jos stosta, no o tome ne bih ovde.

a sto se tice novog sada, za mene je uvek bio glavni grad, dragi gospodine. nekad i sad. palanku? nikad nije bila i nikad biti nece. a kad smo vec kod toga, bolje i austrougarska nego turska, ako se licno pitam, al se ne pitam.

moj blagonaklon i nadam se da se nikad necemo sresti. ni ovde, ni bilo gde.

Sani, gledam ensto komentare kod tebe..Pogldaj komentar ovog Anonimnog:
objavljeno pet, 26.02.2010 09:28 | autor: Anoniman (Neregistrovan)

Nece iseci stabla. Dozvolice pobedu naroda a zbog te drame scenario je i napisan. U slucaju da se povede borba o tome da malo izvade rucerde iz nasih dzepova ne bi islo tako lako... Zatpo su i smislili ovo - da i puk malo oseti draz pobede i skrene paznju sa drskih misli koje se radjaju zbog krcenja u stomaku.
***

Pa? Gde nestade scenario...Narod nije pobedio, oni su skoro sve vec isekli. Bas nema nikakve zavere, bas nisu hteli kao da narodu daju malo mogucnosti za radost zbog sacuvanog drveca, ako ne i nekih drugih stvari. Znaci, Anoniman, bas si omasio, nema nikakve zavere.

nacizam nije pitanje etničkog porekla već stanja svesti.
džaba sad sva pravdanja

o stanju svesti bolje ne ...

a o pravdanju nema govora.

tacka.

ma to vam je ona pesmica Jove Jovanovica Zmaja "gde god nadjes zgodno mesto.." ali malo preuredjena " kad ne nadjes zgodno mesto a ti poseci vec posadjeno pa sadi opet! " ja licno mislim da je neko od ovih sto seku ostao bez ogrevnog drveta... e jesmo bedan narod...

mrak mi pao na sve shesnes ochi, plus sedamnesto koje pupi. a to ne valja. vazda mi na neko od ochiju nije bilo zamracheno. sad bash na sve shesnes, plus sedamnesto...
ti idioti otje neku igru kojoj nisu dorasli. sa sve njihovim sistemima i podsistemima. nema problema. samo da ne bude posle kao shto je zhika seljak iz one 'sharenice' tamo negde onog nekog petog oktobra: 'ma nemojte mene, nishta ja nemam s tim!'
tje da bude gadno, okreni obrni... da nisam u kozhi svim tim zombijima...

Sunce bega,
Al' nema njega
Kao pre!

sedelo sam sa suncetom, sijalo,
gajbo pivo kako bi mi prijalo...

:)
a sad idem na citanje :)))

"Živeo mrak" može imati više značenja.

#fatso, mrak je dobar jer mozhesh da ga skinesh.
#marija@, samo navali!

Jel prošao? Jeste...
Srećan ti bio :)

Da si živ, zdrav i veseo ..
Ljub

tek sam pocheo da ga slavim. tako da - prihvati se buritja i kreni u pravednome smeru.

Ladies and gentlemen, we got him! :)

#connore, jest, mozhe se i tako retji.

prema meni budi nemilosrdan ;)

Dooobro. A sada napisi jednu kratku pricu i o masakru platana. Sta kazes na to? Ali, brzo mora da se reaguje.

Moze.jedva cekam da vidim taj text.Da vidimo taj text?

brnjice i uzice za kikotave monstrume!
popravni dom za lepršajuće crnpuraste demone!

Dobarrrrrrrrrrrrrrrrr

Evo, ako treba i nagradu ces dobiti za takav post. Ja sam sponzor. I ziri. Ali, puisi covece, ovi posekose drvece, ne sale se.

Aždaje su oko nas...

#drage dame i gospodo, sve manje sam ovde, sve vishe negde drugde, ali to nikako nije izgovor za nemanje buritja, jer ovde je i nadalje imanje buritja! samo bez guranja, molim...