BORIS STAREŠINA (ovaj velelepni blog zadužbina je Borisovog fana Tobića Tobića idola mladih)

 

IPAK SAM PAŽLJIV

 

 

kako da im kažem

dok sedim pored reke

a čopor pasa oko mene

i ženka mi leži u skutima

predvodnica tog čopora

koji je kadar da rastrgne

 

kako da im kažem

da me slepi miš okrznuo usnama

po mojim usnama

rastali smo se za tren oka

 

kako da im kažem

da greše

iako su sigurni

u ispravnost svojih postupaka

 

gore je nebo

svuda je noć

našao sam svoje sazvežđe

koje ne mogu videti golim okom

vidim ga tek kad gledam negde pored

toliko je malo i magličasto

jedno sazvežđe za mene

 

kako da im kažem

da vetrovi nisu tu

da bi im rasturali frizure

ili kvarili koncepciju dana

posebno ako padne i kiša

 

kako da im kažem

kad ne vide psa

retardiranog psa divne riđe boje

s dugačkim opuštenim ušima –

tvrde da je ta pasmina glupa –

a pas i ja gledamo u nebo

govorim mu da je to moje sazvežđance

pas gleda gore onda gleda u mene.

 

lepo kazhe dr protitj, to jest jaganjac: govna mala...

aj luk et d dog, end d dog iz gon. gon, meeeeeeen.

Ljudima su neki psi ruzni zato sto ih ne gledaju u oci.

postoji to neko sranje da psa nikada ne smesh da gledash u ochi. vetju glupost u zhivotu nisam chuo. mada sam se naslushao i nachitao gluposti.

Kada te pseto gleda, Bog te gleda.

ja bih se zadržala na sazvežđu, danas svi nešto vole kao pse

abf, ima tu nechega, definitivno.
bloom, stvar sa psima stoji otprilike kao i sa bogom. probatju da budem i pjastichan i koncizan u isto vreme. dakle, nebitno je volish li pse, nego da li psi vole tebe. analogija sa bogom: nebitno je verujesh li ti u njega, bitno je veruje li on u tebe.

nije pjastichan nego plastichan, jeb'lo me brzo kucanje...

lepo vuk kaže, pročitaj tri puta i razumećeš, jeb'lo me brzo i neprecizno čitanje
psi me vole, bog malo manje, a ja volim sve
a tI?

bloom, nemam nikakvu frku s voljenjem, ili sa voljenjima, kako god. po tom sam pitanju jako blentav, chesto i naivan, ali protiv sebe se ne mozhe. da ti ilustrujem, truditju se da budem shto kratji.
josh kao klinac, mozhda mi je bilo 4 godine (mada neke legende kazuju da sanatorijum nikada nije bio dete), baka po tjaletu mi kupi kokice, idemo ulicom, zobam iz kese, protrchi neki klipan i istrgne mi kesu s kokicama iz ruke. pricha mi baka posle 120 godina kako sam stajao i gledao u svoju ruku, onda gledao za otmicharem mojih kokica, bez ikakve zhelje da jurnem za njim.
a onda psi. vidi ovako, nekoliko puta mi se desilo da u gluvo doba notji zabasam na teritoriju koju su psi skontali kao svoju. i svaki put je bilo isto. imaju par chuvara, inache je uvek zhenka predvodnik chopora. chuvari se sa josh 100 metara distance oglase sa AV. onda krene avavavavav, ja samo pomislim jebiga, sranje. da bezhish, nema shanse, stitji tje te, onda samo udarim napred prema njima. pored tih par chuvara, stvori se josh njih deset i svi avavavavav. shvatim da chuvaju zhenku, ili zhenke, i mladunce, a ja sam onaj koji krshi red i mir u njihovoj komuni. fora je da im sve vreme prichash neshto, iako te laju, plus da ne pravish nagle pokrete. nikada me nijedan pas nije ujeo, iako sam im nekoliko, ponavljam, puta proshao kroz teritoriju. sada vetj manje-vishe znam sve chopore i dobri smo drugari, samo shto umeju ponekad da budu jako dosadni. jednom sam sedeo pored reke, to je bash situacija kad me poljubio shishmish, usta na usta, ja bio sam, doshlo mi da budem sam i da sedim bash tik uz vodotok, onda chujem shushtanje trave, neko se priblizhava, pogledam, a njih 10-15 idu lagano, neki pomalo nervozni. prvo mi pridje predvodnica chopora, lagano joj pruzhim shaku da me onjushi, krene da vrti repom i smesti se uz mene. kao po komandi, celi chopor takodje prilegne. pa sam im onda prichao najludje besmislice kojih sam se u tom trenutku setio, a oni kuliraju. mnogo dobro.

skoro sam se zagrcnula no nema veze :)

osetila sam da nije sve u onoj gore pesmi i htela sam da ti dam razlog da kažeš još ponešto, mada rekao bi ti i sam, ali eto, nekad volim da stavljam upitnike.Vidi, ja sve ovo razumem, metafore i asocijacije, sad ne znam da li ćeš ti razumeti mene, znaš ono kad se poturiš za drugog?
poneki psi vole da izazivaju, ali suština je baš u tome, pustiti da te omirišu i posle si ti svoj na svome, bez da to oni moraju znati. rekla bih da su nam se teorije sasvim podudarile.

kupim ti ja kokice, možeš ih dati golubovima kad slete? :)

bloom, samo ti nastavi sa upitnicima, nemam nishta protiv upitnika. poturanje za drugog je u prevodu timski rad, nekotj sam trenirao kosharku, gde se poturash za njih chetvoricu, kao i oni za tebe. teoretski, naravno, jer uvek se nadje neki kreten koji bi da igra 'po sopstvenim pravilima'. sad, nebitno da li je to kosharka, mozhe da bude i veza, princip je isti. ponekad se i zajebesh, deshava se, ali ako postoji dobra volja, i ako neko prepozna tu dobru volju, ili je ti prepoznash kod drugog, stvari se prilichno svedu na minimum, a minimum je najoptimalniji za funkcionisanje. to kazhe i jedan od zakona termodinamike - svaki sistem tezhi minimumu utroshka energije.
golubovi? postoji uvrezheno mishljenje, chak i kod onih od kojih to nisam ochekivao, da su golubovi 'letetji pacovi'. prvo, shta fali pacovima, a drugo, shta fali golubovima. pazhnju treba usmeriti na vrapce, vrapci se rapidno proredjuju, sve ih je manje, shto vetj pochinje da bode ochi onima koji hotje da vide. takodje i pchela ima sve manje, ali da sada ne shirim temu...
jednom, nekako s proljetja, bio sam u zoo vrtu, sedeo s bivshom dragom na klupi, cepali smo kokakolu i smoki, kad nam prilazi paun. i taj ti paun s nekih 50 metara razdaljine snimi smoki u mojoj ruci, i gledam ga, prilazi, sav se uzbudio, da ne kazhem nalozhio, i krenuo da shiri onaj njegov paunovski rep. prishao skroz do mene, gleda u kesu sa smokijem, izvadim smoki, pruzhim mu, DUMBARAC! osetio sam neshto poput strujnog udara, smoki sam drzhao izmedju palca i kazhiprsta, zhivotinja, ptica, shta li je, drmnula ga samo tako. da mi je kljunom dokachio prst, ladno bih ostao bez prsta, ali paun beshe jako precizan. a tek se onda nalozhio, chak ono perje krenuo da nabacuje na mene i da nasrtje na smoki, mojoj tadashnjoj dragoj sve to bilo smeshno, onda krenula da se zabrinjava. ustanemo s klupe, paun za nama, usput mu bacam smoki da ga malo zadrzhim na mestu, ali paun brz i juri za nama. zajebo je da nas juri tek kad smo odozgo sishli do onog dela gde su vukovi.

imam trinaest' sati noćnog rada, koncentracija mi je na ziro, za sada samo jedno pitanje
jel' ćemo ceo zoo vrt izvesti u šetnju?

meni je ovo jedini slobodni dan, pa se raspishtoljujem po matriksu. inache mi radni dan traje makar duplo vishe no shto bi trebalo. neka uteha je shto sada drzhim i realnu tavernu, a ne samo ovu virtuelnu, pa onda zabavljam i na javi drage mi goste. ili ih zabrinjavam, kako mi vetj dodje, je li...
shto se zoo vrta tiche, zoo vrt je jako tuzhno mesto. sve one zhivuljke tamo su veoma nesretjne, i onaj ko otje da oseti, on i oseti njihovu nesretjnost. uvek sam za to da bi sve njih trebalo malo izvesti napolje. ali ne sada. i ne sve odjedared, jer nekima ne prija ova klima, ovo godishnje doba, i tako to.
zoo vrt je tuzhna jedna sprava.

nadam se da ti u realnoj taverni posećenost nije kao kad sam u ovoj virtualnoj ja? ne bi verovao šta ja sve mogu umisliti sebi i ne mogu verovati da ovo tebi pričam? biće da mi nije dobro, ili mi je možda i bolje. ili ti samo dobro odgovaraš na moja pitanja, ko će ga znati
kao što jednom rekoh , ti samo daj znak kad preteram, čitam znakove kao što gledam i u šolju, nikako, ali možda uspem :)

zoo vrt.. pa da, sve te životinje silom zatvorene, slično je i sa ljudima, ograde koje sami prave a nisu ni svesni istih, i uzalud čekaju da ih neko prošeta...

Niko ga nikada nije dresirao, a ne bi ni dopustio. Bio je to pametan pas.
Dok je bio još mlad a stasao za ženku, dopala mu se jedna iz ulice.
Dolazio je danima iscepanog krzna ližući se u ćošku terase ili na travi dvorišta.
Jednog dana, dugo lajanje nas je diglo od ručka. Stajao je sa svojom dragom
i čekao da mu otvorimo kapiju. Znao je sve moguće načine kako da uđe ali
tog dana, tog trenutka, dok mu je ona stajala uz bok i malo iza, želeo je da mu je otvorimo.
Učinio sam to širomi, puštajući da me ne baš mlada omiriše iako
sam siguran sasvim da joj je sve rekao o nama. Išao je paradnim korakom, isturenih grudi, sa par svežih rana, ne dozvoljavajući mo da ga pogladim i pogledam, znajući da pobednicima to nije potrebno.
Stanovali su na nepoznatom mestu a mi smo mu ostali omiljena porodica.
Kada smo se odselili na drugo mesto, dolazio je da nas obiđe kao dragu familiju, ne želeći da napušta svoj dom i svoju dragu.
Stigao ga je treći krug šinterske otrovne potere.
Čuješ li Jastebe, druže, opet te ja ogovaram.

"zoo vrt.. pa da, sve te životinje silom zatvorene, slično je i sa ljudima, ograde koje sami prave a nisu ni svesni istih, i uzalud čekaju da ih neko prošeta..."

Bloom, učini mi se ponekad... Mogao bih... Da ih razvalim... Šta bi učinila kad ti pružim ruku?

Ova taverna ume da inspiriše na iskazivanje rečima koje čudno zvuče...

e, ja znam ovu :)

izvinjavam se zbog neodgovaranja na vashe porudzhbine, to tjemo regulisati na zadovoljstvo sviju nas, u najskorije vreme.
zashto nisam odgovarao? realna me taverna okupirala nachisto, kao shto me, u davna, pradavna vremena bila okupirala ova ovde virtuelna.
danas tju biti domatjin i sluga decama, u taverni tje se slaviti dechji rodjendan. klinci nisu problem, malo su naporni, ali onda vide da sam vetja budala od njih pa me ne smaraju no mi ugadjaju. obozhavaju da me smechuju balonima u glavu, u sve tri glave, a ja izbegavam pa smechujem njih posred face, a oni umalo shto ne svrshe, iako josh uvek ne znaju shta je svrshka. pa mi trazhe shetjer u kesici, pa kashichice, pa kad krene jedan, onda moraju i svi drugi. to je vetj prosta jednachina. nego ovi matori kad se zapiju, e od njih biti vetja budala, to je uspeh! ali, sve to ide u rok sluzhbe, je li...
uskoro se vrtjem s odgovorima na vasha cenjena zapazhanja.

neš se ti 'leba najesti od konobarisanja

tu i nema leba. ako se katkad zadesi koja kifla ili lepinja, onda super. inache - chips i smoki. ili sendvich unapred spremljen, sa salvetom i u kesi. a i zabole me, ionako sam neunishtiv.

ali ne znate vi shta znache dva dechja rodjendana, jedan za drugim. klinci su ok, klince stavish u jednachinu i onda s njima operishesh bez problema. ali kad se njihovi ochevi i majke zakrme, eeeee, to je neshto...

Klinci su čarobnjaci.

klinci trazhe vodu, onaj gusti sokitj, ne ne ne, kokakolu, jok, onaj od PAMARANDZHE i da chika konobar vrti loptu na prstu dok ga mi gadjamo balonima. urnebes.

U Vijetnamu ni ne gledaju pamet u psa.

#bejb, ni kod nas ne gledaju pamet u psa, ali ne bih da ti otkrivam jezive chinjenice.
drugo, grip. AH1N1, valjda ga tako krstili. sramota...

... dok je sanatorijum bio u osnovnoj (premda legende kazhu da sanatorijum nikada nije ishao u shkolu, no je odvajkada drzhao tavernu), grip je kosio i unishtavao, tako da nas je bilo svega po troje-chetvoro u odeljenju. doslovno troje-chetvoro. pa smo mi onda onim zarazhenima prenosili shta sve treba da urade za domatji. a tada su zime josh uvek bile zime, shto tje retji ispod minus petnaest. sada svi u jaknama, sanatorijum u majici s kratkim rukavima, neshto bilo zavejalo i palo na nulu, shta je nula. mraz je kad krenu da ti se lepe prsti, ne mislim na lepljive prste... inache, primetio sam da oni shto se zhale na vrutjinu isto tako imaju nikakvu toleranciju i prema hladnotji. kilondre najobichnije. ali im jezik radi itekako, chak i na minus dvadeset, kad se i sanatorijum, a i svaka razumna zhivotinja primiri i shtedi energiju.

... dakle, svinjski grip. totalna prevara. bilo je mnogo vetjih epidemija. raskoshnijih, gromopucatelnijih, kako god hotjete.
primetjujem da ovi shto mi dolaze u realnu tavernu mi zapodevaju prichu o maskama, pa se raduju shto tje da im produzhe raspust. ajde oni, klinci, nego kad dodju matori pa pochnu da paranoishu...
kolika je to neprosvetjenost i koliko je to neznanje. jebote, to je samo josh jedan grip, nishta vishe i nishta manje od toga.
maska?! to je vetj druga tema...

... ali opet sam video i mog bivsheg uchitelja karatea. starac, zaudara i pricha nepovezano, pitam ga: 'mile, jesi to ti? onaj s onog takmichenja gde si onog...?'
kazhe mile: 'zajebi, taj me crnogorac rasturio, pocepao mi usnu...'
'setjam se', kazhem ja, 'moja majka ti ushivala usnicu, a onda si se vratio tamo i razduvao ga...'
'posle su me diskvalifikovali i oduzeli crni pojas', pricha mi mile koji danas zhivi u kolibi, u planini, i dao sam mu nekoliko kesica shetjera, da ima, to sam mogao da mu dam. mile je sada kao starac, ali zajebi, ne bih se ni na sebe kladio kad bih krenuo na njega...

Ма јашта, кладим се да више људи дневно умре од последица пада саксије са трећег спрата на главу. А о четвртом да се не говори.

Ово ми се свиђа: "Pretty much all diseases are worse than the swine flu. Except maybe toe nail fungus."

Погле ово:
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_causes_of_death_by_rate

Искрено више сам очекивала од групе Г. Правда за "Intentional injuries"!

#berta, hvala za link, govori ono shto i treba da kazhe. kroz desetak godina videtjemo kako se jedan drugi (pazi - jedan drugi) trend pokazuje kao shto opasan, shto letalan. a shta je u pitanju? ne mozhesh klincu da objasnish da nema shta da trazhi u teretani, josh manje mozhesh da mu objasnish kako svi oni proteini s vanilom i kurcem i palcem, plus steroidi, ne mogu da mu donesu nishta dobro. ama bash nishta dobro. pored moje taverne je teretana, udjem tamo, gledam ih, pumpaju se ko kreteni, zovu me da im se pridruzhim, odmahnem rukom. svi su na isti fazon, gore napumpani, a noge kao u pileta. tuzhno. pravilna raspodela mishitjne mase stiche se godinama, ali ne u teretani, nego satima i satima u razlichitim sportovima. stoga mi smeshno da vezhbam s njima. shta ako podignem vishe od njih, a to nisam radio vishe od 15 godina?!

www.tomanko.com
e, taj je tomanko, vetj sam ga spominjao, najzver, plus najbolji kosharkash ikada koji je potekao iz pirota. medjutim, i iza njega stoji nekoliko sportova: gimnastika, rukomet, atletika, karate...
ja se bavio samo karateom i kosharkom, aktivno, ali to su bili opaki treninzi. i onda gledam ove pumpadzhije koji sve otje na eks. nema na eks.

ajmo da vidimo prethodne porudzhbine:
#bloom, jednom sam bio sanjao da sam pas, jer sam shibao putem na chetiri noge nisko pri zemlji. a onda vishe nisam to sanjao. sada sanjam kako me psi spopadaju i napadaju. jebemliga shta je u pitanju. takodje sanjam i strah od visine, dok na javi ladno shetam po ivici krova vishespratnice, ako mi je do toga. psihijatrija ili psihologija tu ne mogu nishta da pomognu, jer su sranje. kao shto reche bukovski: slonovo govno koje pada na tebe samo je slonovo govno koje pada na tebe, u snu.

Мислим да је о професионалном спорту Дуци Симоновић све рекао. Пилећа крилца и свињске шунке:
http://www.futbol91.com/wp-content/uploads/2009/08/roberto_carlos.jpg

Ипак контам да не учини спорт човека дегенериком, него једноставно за дизаче тегова и гимнастичаре генерално важи што су нижи имају и краће ноге и руке, па каже крак силе и којешта.

Карате и кошарка, такође... плус кајак! Истина најдаље сам отишла у кошарци, карате је био само до маја герија због касног вечерњег термина тренинга. Кајак је фин спорт. Имали смо током зиме мало теретане. Видела сам репрезентативца Србије да диже 150 кила на бенч пресу (ради велико оптерећење пута мали број понављања). За који је то курац? Ок набуџио је мишиће, али мислим да је мање оптерећење пута велики број понављања много боље. Дигла сам и ја ногама 100кг, није проблем за ноге али кичма хоће да пукне. А о значају дисања... итд итд...

#berta, pravilno disanje se uchi u vodi. to jest, pri plivanju. pravilni se pokreti uche na nekoliko nachina, zavisi od sporta, s tim shto tju ovde opet u prvi plan da stavim karate i kosharku (koji se charobno preplitju :smajli skroz iskren:). elem, ravnotezha! kad te stave na klizav teren, a ti gledash da ti ne prokliza noga (karate), ili da se ne polomish pri punom sprintu dok vodish loptu (kosharka). niski stav je zajednichki za oba sporta. i u odbrani i u napadu. naravno, kad se krene u naprednije tehnike, iz niskog se dizhesh i u malo vishi stav, ali onaj niski je osnova. teretana je sranje. kontam da je u ovom, ajde, savremenom sportu neophodna, ali ipak je sranje. mishitje mozhesh i bez tegova ladno da nabijesh. direktno na terenu, a ne u teretani. shto zahteva posvetjenost, a posvetjenost zahteva 5-6 sati dnevno na terenu, iako treninzi traju po svega 2-3 sata. mislim na zvanichne treninge.

Wax on, wax off хахаха подсетио си ме на филм Карате Кид. Е јеси ли гледао филм Гимката? Значи филм је врхунски треш над трешевима (у домену martial arts филмова), нешто што ја зовем "снимљен за литру ракије" продукцијом. Хтела ја ономад да му посветим пост али ме нешто мрзи, а и коме. Значи иако је старији филм тамо негде из раних 80тих, може се наћи (живео торент).
Е заборавих на моје неславне пливачке моменте... Први тренинг тренер каже ко зна да плива лево ко не зна десно. Ја нисам знала али сам стала лево лепше. Такође нисам знала да када ућеш у мали базен са дном под нагибом од плићег ка дубљем, па достојанствено ходаш по дну а рукама шатро пливаш - да се то све види јербо је вода провидна. Нећу се вадити на својих 5-6 година, битна је воља - ходајући до пола а керећи од пола :)

Да се вратим на кошарку... јеси ли био петица или четворка? Шта ти је била специјалност (двојка, одличан улаз - у ствари први корак)?

kosharka: krenuo s chetvorke i reshetao iz uglova, onda preshao na onog shto krstari naokolo i resheta. odraz mi je bio metar i pet, merili mi, s mojih 180cm zakucavao sam ko stoj pa gledaj. ali nije fora u tome, kosharka je familijarni sport, ako nema familijarnosti medju saigrachima, jebesh i poene i sve. shto se ulaza tiche, imao sam nekoliko fora - ili direktno dvokorak, ili onaj produzheni, ili pak onaj presecheni (desni, pa naglo okrenesh nalevo, a taj desni krenesh levom nogom...), ili kao dvokorak pa se ukopash i snajperishesh. ovog leta sam popio drugu bananu u zhivotu, a pre toga sam poslednji put ozbiljnije igrao 1999. godine. izbananirao me klinac koji se lozhi na NBA. posle sam mu vratio bananu, jer se svi oni manekenishu po terenu, niti imaju tehniku, ni brzinu, nishta. samo poziraju. jebote, na zlatiboru smo tapkali loptu odozdo, pa preko chigote, do onih terena na vr' brda. kome ispadne lopta, neko je shutne, pa taj kome je ispala trchi dole do jezerceta i opet je tapka uzbrdo. chik da ti ispadne lopta! do vrha brda vetj ti je osetjaj za loptu em u mozgu em u shakama. onda samo vezhbash prelaz iz desnog u levi dribling, ili obratno. plus roling. to je ono shto mogu da te nauche. sve ostalo uchish sam.

... tada mi je bio trener zheljko obradovitj, o da! i onda je, iako aktivni igrach, bio teshki sadista. ali te nauchi, jeboga, nauchi te. a tu je bio i tomanko...

... jebemte te, matrikse, stvarno si mrtav i smrdish. i da nije nekoliko osvezhitelja u onom moru balegara, odavno bi skonchao kao kopile. a izgleda i da jesi kopile, ako tjemo pravo. je li, fistritju tomislave, shta ti mislish o tome? a kresho? misli li barem on neshto? ishta? makar hm hm?

toma fistritj i kresho, inache, idejni su tvorci ovoga matriksa, da pojasnim kome to nije jasno. ali vetj izvesno vreme ni kurcem da mrdnu, kao da su se odrekli svoga cheda. fiste? kresho? mojne da kulirate bash toliko.

prichaj, pishi, kucaj, pizdi, pa opet pishi, prichaj, kucaj i pizdi...
i kome?
choporu babuna, iliti pavijana?
neka, hvala.
sanatorijum do daljeg odjavljuje bilo kakvo prisustvo ovde. taverna ugashena. tjao.

stojan
simic
krpica

Posthriscanski
haos

Muz
ne drzi
do
Boga,
zena
ne drzi
do
muza,
deca
ne drze
do
roditelja.

stojan simitj krpica, a...