BORIS STAREŠINA (ovaj velelepni blog zadužbina je Borisovog fana Tobića Tobića idola mladih)

 

(ODLOMAK IZ ROMANA "SANATORIJUM")

 

« Zdravstvuj», reče Sergejevič kad me je video. Ušao sam. Odmah me je zapahnuo opijajući miris boja i razređivača, kojima je vazduh u sobi bio više nego zasićen. Bar stotinu oslikanih platna nalazilo se okačeno po zidovima i plafonu, ili uredno naslagano u uglovima sobe. Ostatak prostora bio je ispunjen štafelajem, tako da je mogućnost kretanja po sobi bila minimalna. Sergejevič je od svog prebivališta napravio atelje, u kojem je stvarao besmrtna dela.

« Još kako su smrtna», ispravio me kada sam mu to rekao. « Kako koja slika stigne do kraja priče koju je iskazivala, jednostavno se pretvori u smesu haotično razmazanih linija i poteza četkicom, i nakon toga samo budala može videti neki trag umetnosti u toj raznobojnoj zbrci.» Šmrknuo je, zatim mi je namignuo i nastavio: « Razumeš me? To je dokaz da i najveća umetnička dostignuća na kraju izgube vrednost. Potrebno je samo da se pročitaju sve poruke sadržane u njima.»

« Ne bih se složio sa vašim mišljenjem», rekoh.

« Zašto? Razmisli: zar, na primer, ne odložiš neku knjigu i zaboraviš na nju onog trenutka kad je potpuno razumeš, iako si je pre toga pročitao deset puta, uvek sa podjednakim interesovanjem? Ili, kad napamet naučiš neku kompoziciju i tačno znaš kada se ubaci koji instrument i sa kojom svrhom, pa ti slušanje te kompozicije najzad dosadi i više ne obraćaš pažnju na nju, makar to bila i Betovenova Sudbinska.»

  Dok sam se grčio da smislim adekvatan odgovor, Sergejevič je terao dalje sa monologom: « Umetnost postoji radi umetnosti, a ne radi ljudi. Ljudi je samo obezvređuju. Kada umetnik sedne da stvori delo, on to čini zbog novca ili da bi iživeo lepezu svojih osećanja. Pri tome najmanje brine šta će neko reći o njegovom radu, a posle toga ionako više nema veze sa onim što je načinio. Tada njegovo stvaralaštvo dobija sopstveni život, biva uzdizano do zvezda, pa zatim provlačeno kroz mulj kritike, ili obrnuto, svejedno, i na kraju postaje nevidljivo, iako očigledno, a često se desi da ga bace u jamu zaboravljenih veličina iz koje ga tek ponekad upeca neki dokoni kritičar amater, da bi ga još malo oglodao. To je prava istina o odnosu ljudi prema umetnosti. Videćeš, kada se bude našao neki pametnjaković da da prikaz stvarnog značenja Mona Lizinog osmeha, svi će pohrliti da se na licu mesta uvere kako objašnjenje odgovara Da Vinčijevoj ideji, i posle toga... posle toga će neki blentavi posmatrač Mona Lizi docrtati brkove.»

            Zaustio sam da se suprotstavim, ali me je slikar pretekao. « Zato meni odgovara smrtnost mojih slika. One svojim sadržajem na najbolji mogući način iskazuju poruku, i kada iskažu sve što je bilo potrebno, njihova forma iščezava, pretvara se u ono iz čega je i nastala – u besmisleni skup boja, ne dozvolivši nikome da pljuje po njima nakon divljenja i otkrivanja svih značenja. Umetnost radi umetnosti, gospodine, ona je samo prividno nesebična i dostupna svakome, a u stvari je otvorena samo prema umetniku kao svom privilegovanom ocu, i to samo dok je stvara. Tako je to.» Na kraju svog izlaganja je šmrknuo i namignuo. Nesvesno sam mu uzvratio.

 

jednom sam gledao sliku koja je namerno napravljena da se pretvori u prah za nekih 50 godina. čudan osećaj.

Bilo bi dobro kada bi se svako umjetničko djelo koje je sranje uništilo samo od sebe. Tada bi došla do izražaja samo prava remek djela.

#glup, verujem da je osetjaj chudan, ali isto tako je ideja odlichna. ionako bi slika bila ili shanirana, ili bi izgorela u pozharu, ili bi joj se vetj neshto desilo. samo josh da pitam: koja slika, chija i gde si to video?

#astarta, mozhda analogija nije bash najspretnija, ali ajde, izveshtju je. sad skoro sam gledao fotku mekdonaldsovog hamburgera od pre 12 godina koji stoji pored mekdonaldsovog hamburgera danashnjeg. nema nikakve razlike. ni u boji, chak ni lepinje, kamo li mesa. pa ja zakljuchim da je to neka teshka hemija i sintetika (bash sam bistar, a?). dakle, tako i sa umetnostima raznoraznim: nafiluju se sintetikama i ni bog otac ne mozhe da ih iskoreni.

u puli, pre dvadesetak i nešto godina. kod slikara mardešića, tvog imenjaka. on ju je dobio od nekog umetnika čije ime nisam zapamtio.

opet tjemo, znachi, da se vratimo na zakljuchak kako je svet mali. u komshiluku mi zhivi jedna k. mardeshitj, poreklom iz tih krajeva, pa tju da je pitam za imenjaka mardeshitja. nema shanse da nisu u rodbinskom odnosu.
a shto se slike tiche, valjda joj nije isteklo programiranih 50 godina.

Ja svaki dan gledam sliku koja samo što nije nestala, kad odem u Ve Ce. Sreća pa mi jedino tamo imamo ogledalo, a ja se ne perem često i vršim nuždu u Poljskoj.

Previše je poruka u nekim slikama, za vekove i vekove života Ne znam zašto sam toliki separatista pa slikarstvu uvek dajem ogromnu prednost. I sad mislim da bih crkla da slike nekih umetnika iščeznu. A gledala sam ih kratko i zauvek ih zapamtila.

umetnost radi umetnosti, to je to.

oh da, ovo mi je tako dobro poznato, antiklimaks na kraju, and nothing else matters... to je ok da one ostaju da oplemenjuju nove ljude, ali onaj koji je razumeo mora da ide dalje da utazi novu zedj

Ja, Van Gogh-lan, i moj dida
slikamo s Polaroida.

#lazy, nije to nuzhda. to je zadovoljstvo. i to se ne vrshi, nego se uprazhnjava. barem bi tako trebalo da bude.
#anagram, kolko ima slikara a josh vishe slika, i o njima nigde ni rechi, nego se u javnosti i po medijima, chasopisima, ovo-ono, vrte sve jedni isti. slichna stvar i sa pesnicima ili romansijerima. otprilike, kao da je po sredi neko uniformisano znanje. uniformisana opshta kultura. zastrashujutje. chak i u ovom matriksu vazda se citiraju jedni te isti pisci ili pesnici. shto ne umanjuje njihovu velichinu, daleko bilo, ali govori o uniformisanosti... chijoj?

#fatso, josh davno se susretoh s pojmom koji mi nije bio jasan, a chitao sam ga kao larpurlarizam. zvuchalo mi kao da neko otje da prdne, ali ga blam. tako nekako. no, prodjoshe eoni, pa se i ja u medjuvremenu malo edukovah. dovoljno da skontam kako je u sushtini bash to - umetnost radi umetnosti. umetnik si samo dok dok stvarash, ostalo vreme si diler, menadjer i zabavljach.

#lara, bash tako. mene konkretno popaljuju neki budzhaci u koje retko ko navratja, a ti budzhaci umeju da kriju ihaj stvari koje ti mozak pomute kolko su dobre. nego, nema ko da kopa. svi bi na tanjirche, s mashnitsom.
#lave,
kad sam bio mladjan lovac ja
nije bilo polaroida.

jebote, osećam se kao junak romana u razgovoru sa sergejevičem. sve vreme osećam potrebu da protivrečim, ali svaki put ostajem razoružan.

da da, odmah te shalje u konopce, pa na brojanje do 10.

Slažem se, budžaci su prava stvar. Htela sam samo malo da kontriram... treba znati da neke slike ostavljaju snažan utisak na one koji ih vide. Meni to dođe iz stomaka, kao i sve drugo. Taj utisak, to uzbuđenje mi dođe iz sopstvenog stomaka kad stanem pred sliku, a ne iz medija ili uniformisanih mišljenja.

E jesam veštica. Komentar tačno u 00:00.

ha ha! vido sam. sve mi se zaokruglilo pred ochima.

#anagram, a zamisli shta sve meni dodje iz stomaka u takvim sluchajevima, jer imam stomaka komata tri.

znash, ti budzaci su super iz vishe razloga, osim shto sakrivaju u sebi umetnost, pravi umetnici mogu u njima kelnerisati i prati podove da zarade tu preko potrebnu kintu za tempere i platna, olovke i papire, zice za gitaru...

- Poštovanje gosn Starešino, reče quujabaar.
- Mislim da se Sergejevič malko prevario, iako mu niko ne može osporiti potrebu da čak i dok misli - misli umetnost.
- Ah, kujabare, ja sam kao mali sisao iz majčine stote sise iz koje je curila samo sušta esencija umetnosti, reče Starešina, a kasnije sam, igrom slučaja, upao u lonac vrele umetnosti i sad sam proklet time da kad god pomislim na svrhu kreativnosti, peče me u mojim vanvremenskim muskulusima gluteusima, zagrgota od zadovoljstva jer iako je ZNAO, on je voleo da suprotstavi svoje ZNANJE drugim mišljenjima poentirajući, kao i obično, širinom kosmičke univerzalnosti, a opet, koketirajući na jedan ležeran način sa banalnošću koja je u sebi nosila srž problema.
quujabaar je znao da ovu bitku ne može da bije tuđim oružjem iako ga je i sam smatrao svojim.
- Umetnost je lepa samo dok se čeka, drznuo se da nastavi, prebacujući loptu na teren šale i komike skoro se dodvorivši Starešini.
- Naravno da je tako, odgovori Starešina zadovoljno istežući prste. Ovo je sad već bila smeč lopta koju nikako nije smeo da propusti.
- Upravo se u tome krije Sergejevičeva poenta. Umetnost je umetnost samo dok je neukaljana tuđim čulima. Percipirajući rečeno banalizuje se ne samo doživljaj, nego i nužna svrha. Ovoga puta neću da spominjem eventualno prisutni interes koji takođe doprinosi Sergejevičevoj tezi.
Nemajući kud, ali želeći da istera do kraja, quujabaar nastavi unapred izgubljen meč.
- Da, ali dok tvoje reči ne postanu istorijski referentne, one ne služe svrsi. Umetnost je moćno sredstvo u rukama buntovnih i napaćenih. Sreća, kao takva, nema tu šta da traži. Izražavanje emocije na pravi način, ti u drugima pobuđuješ ono što je tvoju umetnost nateralo da izroni iz tvoje nepregledno duboke podsvesti. To, naravno, ne znači da svako može da se bavi umetnošću ispoljavajući je jer bi se onda obesmislila potreba za njom. U tom slučaju, Sergejevič bi nepobitno bio u pravu. Međutim, primajući poruke i pouke jenog umetničkog dela, mi svi koji ne stvaramo, jer ni ne treba svi da stvaramo, učestvujemo na jedan pasivan način u tom delu, nadopunjujući ga i ovaploćujući ga. I tek tada, delo postaje delo kao takvo, nužno i istorijski referentno, ali i anticipativno. Tek tada postaje umetnost.
Starešina zastade za trenutak i neodređeno podiže desnu ruku u vis pokušavajući svoju šaku da okrene za 180 stepeni ka spolja. quujabaaru se ovaj pokret učini đavolskim i smešnim istovremeno. Setio se "Isterivača đavola" kada već debelo posednuta devojčica iščavrljuje svoju glavu za isti ugao i blago se nasmeši, onako za sebe.
Sedeli su za trenutak u potpunoj tišini izvađeni iz konteksta atmosfere čiji su, ipak, bili deo. Starešina prekide ovaj sekund ćutanja kosmosa oko njih.
- Dobro. Uzmimo za trenutak, ali samo za trenutak, da si u pravu. E, sad, gde je tu novac? Gde su mecene? Gde su čovekove potrebe da naruče tuđe osećanje i plate za njega? Ima li materijalizacija svoju svoju svrhu kada novac uđe u igru? Da li je tada to delo angažovano van konteksta novca? I može li se takvo naručeno delo smatrati delom?
quujabaar je skoro čuo kako led puca pod njim. Ova pitanja su bila preteška za njegova išijadična leđa. Ali šta je sa ledom? Nije valjda da je nedorastao raspravi. Zar je stvarno poenta toliko dobila na težini da ne može da je ponese?
Razmišljao je.
Odjednom mu se učini da mu se misli krune u sitne mehuriće. Misli su mu se penile i on više ništa drugo nije video.
Mehurići, ahhhh, pomislio je primećujući kako mu očaj evoluira u zadovoljstvo.
Debela konobarica, prizvana gazdinim poluizvrnutim dlanom je skoro tresnula o sto dve preteške krigle. Ovaj zvuk trgnu quujabaara i on ponovo začu larmu i zadimljen uspavljujući žamor taverne u kojoj je sedeo nasamo za stolom sa gazdom Starešinom.
- Ti nisi normalan, reče kroz smeh, malo je falilo da me zauvek zarobiš u sebe svojim pitanjima. Potpuno mi je jasno zašto ti je ime Sanatorijum.
Nasmeja se glasno.
- I otkud pivo? Nisam znao da i to držiš u buritjima.
- Ah, kujabare, to je ono što pokušavam da ti objasnim. Tržište! Tržište je đavolja tvorevina kojoj ne možemo da odolimo.
Nasmejaše se glasno i kucnuše.
- Živeli, povikaše u glas, a gazda otpi gutljaj i ustade da se pozabavi i drugim gostima. Ili da se oni pozabave njime? Ma, svejedno je, ljudi smo, pomisliše svi gosti odjednom i kao da imaše dirigenta ispred sebe, svi do jednog podigoše levi ugao usana odobravajući ovu iznenadnu misao svako ponaosob.
Napolju se začula eksplozija i gosti pomisliše, ovo je kraj.
I jeste bio kraj.
Napolju više nije bilo ničeg. Asteroid sa kafanom na vrhu poput jagode na kolaču, plovio je bespućima svemira. Niko više odatle neće otići i svi su to znali. Nema veze, život je lep, u kom god obliku i kojim god intenzitetom postojao.

#lara, neki umetnici u pokushaju chak su pekli i roshtilj u nekim tamnim vilajetima, sve da bi doshli do kinte, i pri tome su postali gospodari vatre i uzharenosti. a to nije mala stvar, makar i ne skupili kintu za neku uzvisheniju misiju. ko tebe vatrom, ti njega sat'rom.

#- quujabaare, dragi moj quujabaare! - povika stareshina, i odmah zatim predje na upravni govor pod navodnicima. 'treba li stalno da te ozhivljavam, jebemumater, da bih te ozhiveo?!'
stareshina je gledao quujabaara shesnaestorma svojim od radosti suznim ochima, plus sedamnaestim koje pupi, dok je negde iz malog mozga slushao bitlse i pesmu don't let me down, projektujutji poruku iz naslova pesme na svoju zhelju da quujabaar zaista zauvek i ostane u taverni, i beshe to zhelja nezhna i iskrena.
quujabaar za to vreme govorashe neshto o umetnosti i anticipaciji i pesrcepciji iste, barem je stareshina pokushavao da pohvata glavne postulate quujabaarovih kazanija, ali prevashodna beshe njegova radost shto ponovo vidi choveka koji ga je oduvek zabavljao i zabrinjavao svojim razmishljanjima, a neretko ga i terao da preispita opservacije koje je neshtedimice sluzhio gostima, uz gomilu buritja.
'vidish', reche stareshina, iako je znao da quujabaar vidi. 'umetnost je prevara. umetnost u ochima posmatracha postoji koliko i iluzija, recimo, dejvida koperfilda, netju retji trik, jer trik je prost, trik je prevara na najnizhem nivou, trik je prilagodjen najshirim masama, dok je iluzija usmerena na duh, i duh nikada netje pomisliti da mu je ponudjena prevara. ne. duh tje pomisliti kako aktivno uchestvuje u spoznanju iluzije koja je stvorena daleko pre angazhovanja duha kao neophodnog percipijenta, koji bi iluziji dao kredibilitet.'
stareshina je nakon toga shmrknuo i namignuo, nesvesno, pod uticajem sergejevicha koji ga je netremice posmatrao sa stranica knjige. quujabaar je prisustvovao nasilnom uklanjanju knjizhevnog junaka, o koga je tresnula stranica romana 'sanatorijum' na kojoj se nije nalazio, i poklopila ga do daljeg.
'zar to nije bilo prenasilno? svakome je dato pravo da iskazhe svoja razmishljanja, makar to bili i fiktivni likovi', reche quujaabar u znak protesta, jer najzamislivija shirina, visina i dubina vladashe njegovim sopstvom, i u skladu s time postupashe na polzu svega shto ima potrebu da se iskazhe i prikazhe u punom svetlu i zadatom silinom.
'zhiveli', reche stareshina opushtenim glasom. 'ovaj zalup sergejevichu netje shkoditi. naprotiv. josh vishe tje ga ojachati. tako i samoga sebe mogu da ojachavam. pazi...', stareshina je samog sebe brzinom munje i snagom groma udario jednom od ruku posred jednog od lica.
'neee!', povikao je quujabaar, ochigledno prekasno. u tom trenutku josh jedan udarac je smrskao josh jedno lice stareshine, koji se tretjim licem i dalje smeshio i smirivao quujabaara.
'da ti ovo nisi video, ja ne bih bio unakazhen?', pitao ga je, i otpio pola buritja u jednom cugu.

Problematika oko umetnosti je uvek inspirativna i svaka dilema sa filozofskog gledista je sasvim opravdana. Ja glasam da i bez posmatraca umetnost postoji.

# Glupi
'jednom sam gledao sliku koja je namerno napravljena da se pretvori u prah za nekih 50 godina. čudan osećaj.'
Glupi, pa to nije slika, to je OGLEDALO :)

Ali, Sani, ima u ovom tekstu puno, puno dobrih zapažanja. Recimo, kad kažeš da, kad napamet naučiš neku kompoziciju i tačno znaš kada se ubaci koji instrument i sa kojom svrhom, slušanje te kompozicije ti dosadi i više ne obraćaš pažnju na nju Uvek mi je smetalo što mi veoma brzo dosadi nešto što sam volela i čime sam bila oduševljena. I onda stalno moraš da tragaš za nečim novim, priroda nam ne da da zastanemo i uživamo.

ja samo došao da protestujem. kada će više sledeči nastavak "insekata"?

dragi moji i drage moje, kasnije tju da odgovorim. sad samo da vas obavestim kako je danas ravno tri i po godine kako postoji taverna mi u ovom matriksu. tri i po godine, ej!

Živeli!!!

uuuuu, matori

mogao bi nekad da nam pričaš kako je bilo u ta stara vremena, kad ste se mučili bez svih ovih prednosti mojblog2.0

tri godine nije mala stvar :) cestitam :))
(ps. znash da tje i meni 3 godine za koji dan? za ne poverovati. mada moje 3 su part-time)

Zive bile jos stotri i po i jedan dan :)

Ni posle tri i po godine Bog ti i dalje ne da pameti da se otkacis od ove gluposti? :)

Godine su prošle pune muuuuuka,
ginulo se, jelo, pilo nijemo.
Ili s tekstom, umjesto jaukaaaa,
oj Taverno mi ti se kuneeeemo...

Veselje se širi na sve strane,
sad slobodno Marixom idemo.
Al' velike pamtićemo daaaaane,
oj Taverno mi ti se kuneeeemo...

Praznik s' lazi na ulice naše,
internetom sad surfamo smjelo.
Našeg teksta zli neka se plašeeee,
oj Taverno mi ti se kuneeeemo...

veliki pozdrav, prijatelju stari. ;)

ej, nakitju! si zhiv, choveche? ovo je prijatno iznenadjenje!

pazi ovamo, a odnosi se i na sve ostale! festival na fejsbuku! SANATORIJUM DELI SVOJE FOTKE ZA DZH!
posle tju da repliciram, sad sam zauzet u drugom matriksu! molim cenjene goste taverne mi za malo strpljenja.

definitivno najgora verzija matrixovaca do sada.
poceo da baguje program, al vidis? i kapitalizam crko.
ma zbog toga se nisam ni vracao.
iskreno, mislio sam da ste svi odavno cvrcnuli i s kim ja onda da piskaram.
ali krenucu malo ovih dana, na engleskom, da vide bre stranci sta je srbija, mori, bre.

ajmo sad natenane ispochetka obratjati se dragim gostima...
#gamet, priroda je takodje sredila da tu i tamo bude nekih odmorishta. pa onda zasednesh na jedno takvo i pustish mozak da se autodefragmentuje, te da sve dodje na svoje mesto. posle toga se dignesh, nastavish dalje i vetj iza prvog grma vidish neshto novo chemu oberuchke pohrlish u susret, premda svestan da to 'neshto' mozhe iz sve snage da te opizdi preko fatse. oni koji hrle tome, iako su svesni da mogu da dobiju preko chkepi, e to su pravi i valjani duhovi. zhiveli takvi!
#imenjache, chim zavrshim sa remiksovanjem SANATORIJUMA posvetitju pazhnju daljem prekucavanju 'insekata'. zapravo, mozhda te i lazhem, jer imam da obavim josh nekoliko stvari koje su urgentnije. ali, rachunaj da tje 'insekti' itji opet od nekog februara 2009. a to je odmah iza tjoshka.

#cool masta pierrote, delim knjige naokolo, shirim ideju. da se undergrad dzhemuje na shto shirem prostoru.
#nemiri, a je l' da da sam i dalje debeo i ruzhan, iako sam omatorio? je l' da? je l' da? i evo, pozivam cool masta pierrota da ti sachuva primerak knjige 'undergrad jam'. cool masta pierrote, chuo si? jedna za najdobrijeg duha u svim matriksima MORA da bude sachuvana.

#gamet, shta se tu ima prichati. zlopatili smo se na onom mojblog 1.0 (oridjinale) toliko da ga je reklamirao u najpozitivnijem smislu na svim medijima ko god je stigao, ukljuchujutji i mene, nekoliko puta. beshe to doba totalnog mraka u kojem je svako video svakog i bio svestan prisutnosti blizhnjih svojih bratje i sestara u matriksu. ali onda su se admini, ovdashnji, i oni glavni, uskurchili, pomislivshi da su bogovi ukoliko drzhe softvere i shifre svakoga od nas. shto je, naravno, glupost, to, tumachenje stanja stvari na takav nachin. vetjina drim tim blogera je prosto zapalila odavde, sklonivshi se od budaletina koje su umislile da imaju kojekakvu vlast. oni koji su ostali, pojavljuju se tek sporadichno, krajnje epizodno, tu bez lazhne skromnosti ubrajam i sebe. jer ako budaletinama ostavim tri i po godine kolokvijalnog ljudskog vremena, pri tome imajutji neke rekorde koji teshko da tje ikada biti oboreni u ovom matriksu, onda imam pravo i da kenjam po njihovim zaumnim potezima. i tako dalje... ali, evo nas i dalje ovde. i eto nas sa ovim nekim novim blogerchitjima koji su ubedjeni kako provaljuju iskljuchivo kosmichke mudrosti, a zapravo su jalovi skribomani i dosadni su u tri lepe pichke materine. jad i beda. shto u postovima, gde se josh i malkice potrude, ali u komentarima, jebote, kao da im je dusha isisana kirbi usisivachem. sajber generatsija. zhgadija prepuna sebe, a da i ne zna od chega im je sopstvo sachinjeno, pa onda smrde naveliko i ostavljaju iks komentara gde god stignu. ko podguzne buve koje su utripovale da znaju znanje. jebigabozhe.

#lara, tje dajemo buritje u to ime. za svaku godinu po tolko i tolko, plus jedan.
#omu, choveche, mozhda bude i toliko, ali sanatorijum je vetj umoran i jedva cheka da predje na alternativne izvore napajanja (kao terminator u T2, kad ga onaj ushati skenja chelichnom shipkom).
#bansha, ne seri.

#rastko,
u tunelu usred mraka
jako smrdi neka kaka

tko je to?
shjto je to?

pitao sam tog-i-tog
rekoshe mi -
dva dot nula mojblog

#nakitju, treba li da te predstavim novijim blogerima, ili tjesh to sam da uchinish? evo, ajde malo: nakitj je josh u ono pravreme bio beskompromisni borac protivu lazhne, a za pravu demokratiju. katkad me i nervirao u svojim postovima, ali nakitj je ostao na svojoj liniji, nezavisno od moje poslovichne mrzovolje da ga uvek ispratim do kraja.
dobro se ti nama vratio, nakitju! za tebe 333 buritja nakitjovache!

pazi, prolepšao si se

oh? ne ne ne, to ti kazhesh samo iz kurtoazije ;)

eee, još jednom kažem: Živeo!!!
samo širi i deli. ako ti treba još koji primerak ti samo javi, jer znaš... nije mnogo ostalo. a za nemiri sam sačuvao samo me uputite kako da dostavim.

#cool masta pierrote, zhiveli i tebi! znash kako, najbolje da za nemire primerak bude kod ilegalaca, a ja ga uzmem kad budem doshao tamo. ili da bude kod tebe, pa ga uzmem od tebe. mogutjnosti su bezbrojne i neiscrpne.

bila sam pažljiva da ti ne povredim osećanja

evo ti onda da se i lichno uverish u moju lepotu:
http://www.makemesuper.com/r.php?i=7_8812e-211905-m-Bobby

nešto neće da otvori

netje. pokushavam.

odustajem. dizhem ruke. grmpf. bem ti glupe linkove... a trebalo bi da radi...

Aha... I ja probao sa svojom slikom... Radi dok si tamo, a link, ni da mrdne... Ne znam kako je Tobiću uspelo da se linkuje...

Vidju ovoga
http://www.dancingsantacard.com/?santa=318145

ha ha! odlichno! pravi ja!
#rastko, vidim da ne fercera ni kod tobitja. glupi linkovi.

uh... dobio sam upravo neki cudan mejl da imam neku poruku od tebe sanatorijume. i pita me da li sam ti frend i da moram da odgovorim inace ces pomisliti da ti nisam frend i onda imaju i dve tacke i otvorena zagrada. i kada sam kliknuo, odmah mi trazi da se negde registrujem.

stvarno je on tamo sad sam bila

#cool masta pierrote, jeste, od mene si dobio, ali ubij me ako znam chemu to sluzhi. nego sam kliktao onako, da vidim shta tje se desi.
#nemiri, video sam te ;)

nadam se da se neces ljutiti sto nisam isao do kraja sa tom registracijom. nikako mi ne idu ove drustvene internet zajebancije.

nema mesta ljutnji. ne znam ni kako sam ja tamo dospeo.

ej gazdo, ja samo da te pozdravim, ne navratih u tavernu ti extremno dugo i neoprostivo :) ali vreme ne postoji, pa mi je mozda i oprostivo ?1?

kako god, umetnost jeste sredstvo izrazaja umetnika i kao takva ima najvecu vrednost u samom trenutku stvaranja sto bi neki rekli, na izvoru je voda najpitkija

sve posle toga je nusprodukt ili sajdefekt iliti kolateralna steta, kako ti se vise svidja :d)

#marija@, sve ti je oproshteno. ne navratjam ni ja chesto u tavernu mi, u poslednje vreme. malo sam aktivniji u onom megapopularnom matriksu, da mu malkice podignemo nivo, kad vetj ima onolko naroda.
a shto se umetnosti tiche, umetnik si samo dok stvarash. ostatak vremena si neshto drugo, to jest zabavljach, menadjer, mlatishuma, kako god. pa kad neko kazhe: e, ovo je pisac, dodje mi da mu ispalim shamar iz svake od shest ruku koliko ih za sada posedujem. a ja sedim tako negde, pijem pivo i ne radim ama bash nishta shto bi probudilo ideju ili sumnju da sam pisats.

i jebiga, nastavi ti da se pravish kako je sve super i ovo-ono i neodoljivo, kad se pojavi neki fantom tipa www.trancemusic.mojblog.rs koji tje se jako brzo pridruzhiti josh ponajvetjem fantomu zvanom www.men.mojblog.rs, govori se o najposetjenijim blogovima.
ova nova blogerska zhgadija o svemu tome pojma nema, ili im je svet prekovishe skuchen da bi obratjali pazhnju i na anomalije u matriksu, ali matriks je postao gori od realnosti. no, sve je lepo dok su detsa sretjna, i dok imaju privid kako su veoma mudra, pametna & nachitana, shtono se po komentarima mozhe videti i povratiti po takvoj edukaciji i duhu, josh u prvih 60 sekundi i na prvih pet nasumichno otvorenih novih blogova.
nekada sam tvrdio kako je ovaj mojblog matriks olichenje stvarne srbije. sad moram da se korigujem i da uputim izvinjenje: nishta u ovom kosmosu nije zasluzhilo ovakvo izdrkavanje kojekakvih mentola koji su umislili megapamet u svojim mozgitjima. to chak ni mojblog nije zasluzhio. stvarno nije.

Kume, ti mozda i nisi umetnik, ali pises tako da se ponekad i rasplacem i nasmejem. Treba da se vidimo sad za vikend obavezno :)))

imaš pozdrav od Xiole

#axana, vikend josh uvek traje. pozhuri dok ne budem rasprodat.
#nemiri, odlichna vest! gde nam se izgubila xiola?

i, da. ne setjam se jesam li vetj, ali ako i jesam, evo opet: film 'eagle eye' obavezno da pogleda onaj koji to vetj nije uradio! obavezno, kazhem!

ona to kaže ovako: "sarmišem kod matere u glavnome selu svih svjeckih vukojebina".

mda da da, onda je sve jasno, kao i uvek kad xiola zbori.

Bobo, babe, glede bledih kopija pravih blogova, znas kako kazu, imitacija je najbolji kompliment. usudila bi se reci da je to istina samo kod dobrih imitacija, ali jebiga, ne moze se imati sve :)) zna se ko su citani a ko fantomski blogovi od kojih samo vlasnici imaju zadovoljstvo. blogove kao tvoj je u stvari procitalo, od korice do korice, mnogo hiljada ljudi, to je ono sto je vazno, da pravi ljudi, a ne kompjuterski programi, posecuju tvoj blog, onda ono sto imas da kazes really matters. npr, sta mene izludjuje su popularni blogovi koji postoje samo da stavljaju slike i pricaju o svojoj deci, a cak neki put i pricaju umesto deteta kao da dete drzi blog. ja obozavam decu, i ali i pedofili isto, koji upravo traze bilo koji izvor slika dece, ma koliko ogavno to zvucalo. a te mame/babe dobijaju samopouzdanje jer im je blog popularan potpuno ignorisuci prava tog nevinog mdeteta koje jos ne zna ni da govori pa da se pobuni. nije dobro ali bash nas briga, we're doing our own thing :)

#lara, ma bre, da pochnem sad da nabrajam shta mi sve ide na zhivats u matriksu, to bi ihaj potrajalo. nego ovo postala totalna debilana, i bukvalno na prste jedne ruke, ajde neka budu dve ruke, mozhesh da izbrojish kvalitetne i opichene blogove. ovo ostalo, jebote, chista konfekcija i to konfekcija uzhasnog kvaliteta, ali sa ogromnim pretenzjama da svakome uskochi u facu. dodji mi dragi, ne nemoj da mi dodjesh dragi, u cipelama od sumnje penjem se stepenicama ljubavi i ugledam sunce gorchine... i tome slichna nepojmljiva, ali ne-poj-mlji-va sranja raznoraznih skribomana s ogromnim vishkom vremena i josh ogromnijim manjkom mozga i talenta.
sve u svemu, tuga i zhalost.
ali, idemo dalje, makar josh malo. i dalje ima onih zbog kojih vredi ostati.

Heh, sa tim stepenicama i cipelama, opet si me podsetio na Gruntosa i "Odu grudvici kita koju nađoh pod pazuhom svojim jednog letnjeg jutra"... Bre...

aha, bre. samo shto je ovo josh gore. a kad komentarishu, priblizhavaju se apsolutnoj vrednosti one pesnikinje sa zemlje, shto je nestala kad i zemlja, slava bogu i intergalaktichkoj magistrali.

hahhahaha."cipele sumnje"... hahhaha :) mislim, odakle si to izvukao? ali tacno znam na sta mislish.
@rdr: posto mi je Boris uzeo rech iz usta, reci cu da ti je bash dobra metafora, budi slike i emocije, sta cesh vise :))

#lara, ma ima takvih kolko otjesh. i svi rade po toj shemi - pogled strepnje upirem u nebo mojih nadanja blablabla...
pa onda imash i one - chekam te i izgaram od chezhnje. prema tebi. nisi ovde. tu je mrak. hladno je. trebash mi. da me ugrejesh. ti. samo ti. blablabla.
a imash i one shto su usput pogubili sve interpunkcije, pa im se chitav svet sastoji od tri tachke - hodam besputjima... pitam se ko sam ja... kad tebe nema... bla... bla... bla...

tebe nema... ni noćom... ni svitanjom...
mojo srco... mene muči... s pitanjom:
kako to... da hodalo... bespućom...
a sedelo... za kompom... kod kućom???

#lave, FBIANA POSTALA! MAJKA! JEDNE DEVOJCHICE!

ma nemoj da pricasj.. eee, divota jedna :))) sve cestitkej

sad joj cestitah, divno, bravo Fbi, rodila jos jednog dobrog pisca. ima nade, ima, kako nema :)))

#lara, ja primio ono tvoje. satju ti to kazhem i kod tebe.

Kazi Lari i u moje ime da su kalendari odlicni a za diskove ima tri poljupca od mene :)

Ogranicen si svojom inteligencijom i zeljom za saznanjem i gosn.S je u pravu Boki....ne treba da znas previse no sto um moze da ti primi...poludeces(ali blago ludima)....

#bansha, reko sam joj vetj sve shto treba i izljubio je nekolko puta po tri puta, tako da je sve kako i treba da bude.

#neregistrovani ja, premda znam da nisi ja no si ti, i vidim te ko da si preda mnom, inteligencija je ogranichavajutji faktor samo za one koji su u deficitu sa istom, pa ih nishta pod milim bogom ne zanima a i ne trude se da ih zanima, nego samo tako baljezgaju kojekakve besmislice i chekaju reakciju publike, ukoliko imaju ikakvu publiku.
a ja bih ipak voleo da znam malo manje nego shto moj um mozhe da primi, jer zashto, jer zato shto znanja su krhka a um josh krhkiji. ludilo u tom smislu dodje neshto kao dugometrazhni san. protiv snova nemam nishta, shtavishe volim ih iz razloga jer koshmarim za medalju i tu sam naprosto nenadjebiv, ali ponekad i za to treba malo odmora inache mozhe da dosadi.

Srecna ti Nova, matori! Nastavi da budes najbolji!

Evo, i ja moram ovako, na ovaj način da ti čestitam i poželim sve najlepše, a tje se izljubimo valjda, ako se opet vidimo :)))

sve najbolje gazdo 4 all new years :d, kisses & hugs!!

#gamet, sretjna i tebi i ovo-ono sve u tom smislu, a za ponovno vidjenje nemoj da imash sumnju. naprotiv, imaj veru.
#marija@, ne znam kako to da ti kazhem, ali divno te je videti i u sretjnoj novoj, pa te to automatski kandiduje za 533 buritja slavljovache.
#dalibore dusho, uzvratjam ti istom merom i trudim se shodno svojim kapacitetima.

fala Banshi do krova, drago mi je da mu se svidelo, a sad je red na mene da vas izljubim za srecnu Novu Godinu, ljub-ljub-ljub, da vam sve bude po meri i onako kako treba :)

sve je po meri i sve je kako treba. zahvaljujem se i uzvratjam hiljadama buritja, dok se mom pozdravu pridruzhuju i ilegalni poslastichari!

Kume, srecni ti praznici!

#axana, iako vreme ne postoji, evo uzvratjam ti ko da si mi to malo pre rekla. a i praznici su sranje, ako tjemo pravo, no se valja chestitati, jer neko i veruje u sva ta sranja oko novih godina i svega ostalog.

ionako je sve ovo postalo glupo preko svake mere, da ne pominjem kolko je tek besmisleno...
ni oni retki zraci ne mogu vishe da razbiju ovu maglu sastavljenu od tupsona i tupsonki shto se i dalje raduju postojanju mojblog sistema, sustava, kakogod. jer takvi koji se tome raduju, ne dobacuju previshe ni van matriksa. na stranu to shto im na pamet ne pada da porade malkice makar na osnovnoj pismenosti. jok. moji me chitaoci razumeju, shta god da izaserem, jebesh gramatiku i padezhe.
a ja chitam makar kolko i moji chitaoci. tu i tamo, ako otju da lazhem. i prochito sam miku antitja, pod obavezno, dushka radovitja chak jedan i po put, onda sam presho na orhana pamuka, parsonsa, dopishi dalje shta sam josh prochito, jer to svi chitaju. i super se razumeju. a, da! i terija pracheta! bez toga mojne da si usho u matriks. i bez onog, kako se zvashe, daglasa adamsa. bez njih, ti si bezvezna individua koja tje da do besvesti drka na sopstvene dogadjaje, a koga to josh zanima. u ovom matriksu? nikoga. u ovom matriksu mozhesh i javno da se samoegzekutirash, niko ni uvetom netje mrdnuti. empatija na mojblogu? pfffft...

meni se sve nesto cini da vecinu upravo zanimaju licni dogadjaji drugih. previse je blogova da bi se lako orijentisalo, i ponekad mi se dogodi da ukapiram da sam ladno propustila mesece nekog novog odlicnog bloga, pa se nauzivam citajuci, ali onda ta osoba prestane da pise. empatiju na blogu ne valja traziti, ali ako ju dobijes onda malo olaksa muku, kao meni recimo trenutno. e, da, sanjala sam te, spasio si mene i sestru od ewana mcgregora, i hvala ti na tome, neizmerno :)) ljub
ps. falish, molim te daj josh neki nastavak Sanatorijuma, budi drug

E, moj Sani, po ovome što reče, ja sam skroz bezvezna individua...
Ali, ništa mi to ne smeta da ti poželim sreću povodom svih praznika, a imamo ih, hvala Bogu, kol'ko hoćeš... pa ti sad izaberi šta ćeš još uz tu sreću, da ja ne nabrajam ;)
I živeo ti meni, gde god da si!

#lara, ili kao shto trenutno hibernirajutji iznogud voli - laro, u ovim novim generacijama blogerasha nema mnogo zhita. sve sami kukolj. ali i ima malo zhita, koliko za veknicu hleba ili kiflicu. ili zemichku. ponegde se kazhe i zhemichka. kao shto se negde umesto dzhezva kazhe djezva.
vidish, bio sam veoma emotivno povezan sa ovim matriksom, iako nisam svojevoljno upao u njega. a onaj koji me ubacio bio je sklon da mi se podsmeva shto sam se tako primio. a da se nisam tako primio, chisto sumnjam da bi sada fbianina knjiga bila u pripremi za shtampu, chisto sumnjam da bi i sexymajina knjiga imala podlogu, chisto sumnjam da bi se mnoge dobre stvari desile na tako dobar nachin, da se nisam primio. desile bi se zasigurno, da se razumemo, ali ne na tako dobar nachin. potpisujem. jer zashto. sate i sate na dial up-u provodio sam na ovom mestu, i nije mi bilo zhao da pucam astronomsku kintu za telefonske rachune. sada, na brzim vezama, ja vishe skoro pa da nemam s kim da komuniciram ovde. shto je i razumljivo, jer stizhu nove generacije blogerasha koje bi trebalo da imaju neku svoju prichu. e, tu je mali, kurac mali, tu je veliki zastoj. nemaju prichu. nemaju duha. nemaju ni pismenost. nemaju nishta, a doshli ovde, i deluju potpuno autistichno, ajde da ublazhim, nezainteresovani su za bilo shta shto se u matriksu dogadja. okej. to je nova generacija. ali neka se u tom sluchaju ne trazhi od mene da bilo shta afirmativno kazhem o tim... grmpf...

#lara, opet ti. ali sada u vezi s tvojim snom. da te je spasavao sanatorijum lichno, tu bi moralo da nastrada barem nekoliko oblizhnjih galaksija ukljuchujutji i otmichare tebe i sestre tvoje. a stareshina je vishe prema prema kompromisu, tako da nas nije mnogo izginulo, svega par desetina miliona, i to pola na zajebantsiju. a onaj pijani mekgregor chak je pao u nesvest, pa sam morao da ga spasim kako bi svestan dochekao pogibiju. takav sam ti ja, nadasve human.

#BIBA, bezvezna individuo po onome shto rekoh, sretjni ti praznitsi i neka ti se negde uglavi ovih 487 buritja praznikovache! danas je srpska nova godina? eto nama josh jednog slavlja! a jesam ja pripovedao tebi kako sam se upoznao s pokojnim dushkom radovitjem? jok? imam i knjigu 'igre i igrachke', koju mi je potpisao. video sam i dragana lukitja. i desanku maksimovitj. i josh mnogo njih. a video sam i tita. na autoputu pored geneksove kule. dolazio hua kuo feng, visoki kineski zvanichnik, tito bio s njim, ja pored autoputa, deda me doveo da ga vidim.
i ne kurchim se ni time ni nichime, osim shto imam najbolju tavernu u univerzumu. i to me nervira, kad krenu da se pozivaju na desetak pisaca, svi u matriksu, kao da nema nikoga osim tih pisaca (shto mi prilichno govori o nachitanosti vetjine, ne svih, blogerasha). a to opet ukazuje na potrebu pripadanju masi. jer SVI smo chitali i onaj kurats i ovaj kurats, i sve je manje vishe razumljivo. to mene nervira, i na to usmeravam svoja sranja od ovakvih opservacija.

:-*

#tsrno dete, pa ti si iz starshine izrasla u STARSHINE! iz onako lepog tsrnog deteta u ovako lepo TSRNO DETE!
satju ja svima prisutnima da pripovedam o tebi. nemoj da se stidish, sve shto budem rekao, sushta tje biti istina.
tsrno dete ovde je imalo majku i tetku. majka je nestala u vrtlozima. vrtlog se na italijanskom kazhe tornero. dakle, majka je nestala u torneroima matriksa ovdashnjeg. ostala je tetka. nazhalost. i tetka je pustila brke, josh vetje no shto je imala. jedan brk mushki, stariji, drugi brk zhenski, mladji. u pochetku su joj brci bili pespolni.
i shta se desilo sa tsrnim detetom? ostala sama usred ovolikog matriksa! ali djavola! tsrno je dete uchilo i putovalo i smejalo se i smeje se i dalje, a za sve to postoji razumno objashnjenje: chika sunny-ijevi sedmoprstci! lilihipi sedmoprstci. dok je tsrno dete bilo malo, dobijalo je lilihipe petoprstce. a sada sedmoprstce. iako je mozhda pravilnije retji sedmoprsce, netjemo itji na to pravilnije, jer lilihipi su u pitanju.
i sada je tsrno dete izraslo u STARSHINE, koja je jedna od najboljih blogerki, a jednoga tje dana biti fenomenalni erudita i bitje, uostalom, shta god pozheli, jer je vrednitsa i jer zna shta hotje, i jer svrati u tavernu da vidi oronulog i zadriglog chika sunny-ija. i tako dalje.

ovako ti ja na to gledam: nekad bejashe matrix, a sad je samo platforma. ali nikad se nezna, jer ja sam prosnjofala okolo i dalje se ovde najbolje osecam. pored svih drugih blogservisa. tako nam je kako nam je... e, a ovo za primanje i rezultate, na tome ti mozemo samo biti zahvalni. i to je bilo vreme kad sam se i ja primila, a juche je tome bilo tacno 3 godine. pa ti vidi..
ps. tek kad sam se probudila sagledala sam posledice tvoje intervencije... ali ewan mcgregor, ej, zashto bash on? otkud mi to pade napamet, to su neka djavolja posla!

#draga moja laro, verovatno zato shto je alkos i ima motor i jer je glumio u mulin ruzhu. i u big fish.
e, uskoro tju stavim novi hit, chisto da se malo razbudjavim. ne mnogo, samo malo.

novi hit?! moje srtse je veoma radosno :)) vetj sam htela opet da te pitam da to uradish ps. mislish ewan je kao neka antiteza tebi? interesantno...

ma bre, moje je srtse veoma povredjeno, ali ne'a veze.
a ewan je lik koji je plav i koji je zhivahan i koji je relativno vizhljast. pa ga uporedi sa mnom...

gazdo, koliko komentara na ovom postu treba do iduceg ti postovanja :)?

sta kazes, stoosam?

pa, sto se mene tice - moze :d)

#marija@, jok, nije to, samo mi volja ubijena skoro pa totalno. opet sam malo zujnuo kroz ovaj matriks. mrtvo more. mrtvo, da ne mozhe mrtvije, i nekoliko riba dvodihalica u njemu. koji je kurats bre ovoj masi i zashto otvaraju blogove ako nemaju shta da kazhu? bolje da uzmu da chitaju neshto, da se produhove malo, ili da odu na neki sport. jebiga, stvarno je tako. to je totalni raspad mozgova.

u mrtvom moru bar možeš da se smočiš, a ovde samo da se smoriš. ni kapi, totalno presušilo. meni se sloši svaki put kad... e, žurim..., aj tjao.

gazda, salim se ja, al se slazem sa tobom skroz... jbg
valjda zato i cekam neki tvoj post ko ozeblo sunce :))

kiss

#stepski, a ugleugleugle? morash da se vrnesh na ugleugleugle.
#marija@, tje bude do kraja dana. mutim ovde neke buritjovache, pa nikako da postignem da spevam i plasiram novi hit. ali eto, bitje mozhda josh dok je sunca na nebu. i dok se ne zachuju prve hijene iz prerije. ili vetj tako neshto...

e, ta ti je dobra! stisnem petlju, prođem kroz isušenu zonu i dođem ovde na ugleugleugle...

#stepski, ima da ti udesimo jedan mokri koridor kroz isushenu zonu, da se ne zlopatish. neshto kontra od onog shto je onomad chinio mojsije. ugleugleugle.

umetnici...
za tu bandu samo motka
(ma kake shargarepe? nishta!)

#a umetnice? shta tjemo s njima? (ne, nemoj mi retji!)

ja bih se rado pokvasila na stepskovom (?) blogu, ali avaj :d

u nedostatku istog utopitju tugu u buritjovachi kao i uvek :o)

e da, mnoge su rado vlažile na tom mom (?), ali avaj... od tolike vlage bi i freske sa zidova nestale. ali ako baš mnogo poludim, ja ću da se vratim.

nego, šta sam ono 'teo? e, da, klikni me bre, please, treba mi za ispit.

ugleugleugle...