BORIS STAREŠINA (ovaj velelepni blog zadužbina je Borisovog fana Tobića Tobića idola mladih)

COITUS POSTMORTEM

od svih ljudi na svetu

T. je bio najveća životinja

i sve u njemu je bilo podređeno

instiktima što ga je činilo

važnom ličnošću zaslužnim građaninom

i opasnim protivnikom a kada

protivnika nije imao sam ih je

izmišljao i ulagao dosta strasti

u njihovo gaženje – zato je T. bio

veliki čovek vredan strahopoštovanja

i svih onih spevova koje su o njemu

kreirali njegovi najljući neprijatelji

i prijatelji iz pukog moranja

T. je imao devizu

karaj dok ne umre

i karaj kad umre

i karaj prah –

i ta deviza je dobila široki smisao

jer je bila primenjivana na

svaku delatnost kojom se T. bavio

bez obzira da li je na klaviru

svirao Mesečevu sonatu

ili pravio novac ili ulagao sebe

u spoznaju Platona Hegela i

Staljinove demagogije

i smatrao je Ničea za ptičicu a

duboko je žalio što za protivnike

nije mogao imati Džinkis- Kana Atilu i Hitlera

odjednom i zajedno

idol mu je bio pećinski čovek koji je

bez milosti straga zajahivao ženke a zatim

smislio kako da raspali oganj da bi ispekao

mamuta kojeg je ubio upravo izmišljenim kopljem

i prevezao ga pomoću upravo izmišljenih točkova

čime je zaslužio da postane vođa horde

od svih žena svetu T. je odabrao baš

najanđeoskije među anđeoskim stvorenjima da bude

prvi od sto pedeset anđela koje je smatrao

ličnom svojinom odredivši mu zato

najskuplje haljine najmekše krevete i najteže obaveze

prema svom mužu gospodaru i bogu

više nije smela da se odaziva

na ime Ružica već samo na

Venera Afrodita ili Helena

i bič je pucao o belinu kože

kad god bi je pozvao imenom Ružice

a ona se mahinalno okrenula na poziv

i tako je bilo sve dok nije naučila

da je Ružica ostala negde kraj Ibra

kako bi ustupila mesto Veneri Afroditi i Heleni

ovijenoj Diorovim togama

i posutoj kapima Šanela

T. je lepo organizovao svoj život

i bio toliko zadovoljan time da je

smatrao kako ima pravo da organizuje

i tuđe živote ili da ih prema potrebi

jednostavno ukine pa je zato

i radio te stvari – organizovao je

ili ukidao – sve na osnovu procene i zasluge

protiv čega se niko nije bunio

što je T. prihvatio kao sveopšte odobravanje

samim tim prihvatajući ulogu Gospoda

u postojanju mase

danju je za svoju dušu pisao radove –

poput Uticaj na psihologiju naroda ili

Put ka krovu uspeha – nakon čega ih je

naravno objavljivao u enormnom tiražu

a noću je terao Veneru Afroditu ili Helenu

da obavlja dužnost pokorne supruge –

glavne među sto pedeset postojećih

T. je voleo bičeve lance kožu

i erotsko rublje makar isto

koliko i cveće koje je negovao

u bašti i fotografisao se kraj

njega za mnoge časopise i publikacije

a baštovanske nežnosti je uspešno

kompenzovao vezivanjem udova žene za

ivice kreveta i izlaganjem njenog tela

svojim primitivnim poimanjima strasti

pošto bi Venera Afrodita i Helena

sa bujicom suza i izvesnom količinom krvi

počela da ispušta dušu T. bi se pridigao

seo kraj nje i poveravao joj svoje planove za

sledeći dan i nakon što bi ispričao ko će

biti reorganizovan – ili ukinut – na koji način

će doći do novog kapitala i kakvim duhovnim

i fizičkim aktivnostima namerava da ispuni

dan do večeri potapšao bi je po obrazu

štipnuo za grudi i pozvao neku od ostalih 149

anđela da se pobrinu za nju u prolazu izvodeći

zaključak kako sve one imaju

krupne vlažne i pomalo uplašene oči

baš kao da su zaista anđeoske

T. je voleo da voli i bio je uveren

da zna da voli i svi oko njega su ga ubeđivali

da zna da voli i da im je njegova ljubav

potrebna iznad hleba vode i vazduha –

takvi su vozili crna blindirana kola i

ponekad neku od ostalih 149 žena ili

neku od 460 povremenih avantura dok

su mnogi dobili kredite placeve kuće

ili bar solidna primanja i ljubav je

cvetala kao cveće u bašti i svi su bili

baštovani tog cveća ali niko nije znao

šta je T. voleo više od svega

a T. je više od svega voleo nagon smrti koji

ga je uvek iznova terao napred i protiv koga

se najžešće borio jer nagon smrti

je uvek prijatelj

a samo jednom dželat

T. je odavno spoznao granicu

prijateljstva sa nagonom smrti i

nikad je nije prekoračio i zato

je uživao i samo uživao i čak

nalazio užitak u traženju novih užitaka

jer je znao pravila igre i umeo da

komanduje nagonom smrti – zato

su i bili prijatelji i zato je T. bio najveći

ništa nije večno a svako može da pogreši –

često je T. ponavljao samom sebi i

uvek je polazio upravo od toga misleći

da nimalo nije večan i da uvek može

načiniti grešku ali je takođe bio i

grandiozna ličnost koju su uporno

ubeđivali da je večna pa je vremenom

počeo da obraća pažnju samo na krupne stvari

kako i priliči večnima iako je još uvek

duboko u sebi smatrao da večnosti nema

ušao je u sobu svoje Venere Afrodite i Helene

da joj podari dozu nežnosti i ona se obukla

kako je on voleo a onda mu je predložila da

vežu njega i on je ushićeno pristao – iako inače

ne bi ali je baš tada bio jako nadražen i želeo

novi užitak – uz napomenu da mu jedna ruka ostane

odvezana i da mu se u nju stavi bič i tako je i bilo

i njegov glavni anđeo ga je zajahao i stvar mu se

dopala i tražio još i još i još sve dok nije osetio

snažan bol u grudima vratu i levici zavapivši

zašto sad zašto baš sad da tražim više  nego što treba

ali njegova Venera Afrodita i Helena nije prestajala

sa jahanjem jer je tražila svoje i karala ga je i kad je

već umro i karala ga je kada se rastočio u prah

zatim je izašla

da je vidi masa

i rekla je da se zove Helena a masa je poludela zbog njene

lepote i potukla se među sobom izlomivši

crna blindirana kola

i spalivši kuće

i preoravši placeve

i proćerdavši kredite.

                 ODANOST

tri dana je zavijao kraj tela

koje je nekada bilo njegov gospodar

i četvrtog dana ostali stanari zgrade

provalili su vrata i videli telo i psa

i pas je zavijao i cvileo

i bilo je tužno i bilo je tužno

i svi su zaplakali zbog te scene

a pas je samo i dalje zavijao

video je nešto što nije pojmio

a svi oko njega su znali šta je to

ali nisu videli

i pas je plakao zbog saznanja

a stanari zgrade zbog dirljive odanosti